Да би избегла презадуженост и привредни и друштвени напредак учинила извеснијим, Србија мора да мења фискалну политику, односно начин прикупљања новца у државну благајну, али и да мање троши. Јавни дуг је на крају јануара 2010. премашио 10 милијарди евра, али је у међувремену повећан, па се приближио трећини бруто домаћег производа. И док неки међу званичницима тврде да држава може и треба још да се задужује, како би инвестирала у инфраструктуру, гувернер у оставци се слаже да ниво дуга за који гарантује није висок, (90 одсто је у девизама), али да је забрињавајуће што Србија мало извози.

Милојко Арсић, један од аутора публикације „Пореска политика у Србији – поглед унапред”, сматра да се одржив ниво јавног дуга наредних година, под одређеним условима, креће између 40 и 45 одсто бруто домаћег производа. Он оцењује да би било најповољније да се, уз значајно смањење текуће јавне потрошње за три до четири процентна поена БДП-а, повећају порески приходи за око један одсто свега што у једној години створимо.

Зато су „гледајући унапред” аутори студије препоручили неопходне промене пореског система. Да се у кратком року спроведе реформа пореза на зараде, доходак грађана и пореза на добит предузећа, а постепено примењују измене у наплати пореза на имовину. Циљ је да се учврсти макроекономска стабилност, смање спољнотрговински и фискални дефицит, да порези буду правичнији и да се смање трошкови примене пореских закона.

Да би држава смањила оптерећење зарада и повећала порезе на потрошњу, препоручују се промене пореза на доходак грађана, пореза на добит и пореза на имовину. Смањење оптерећења зарада за трећину могло би да се оствари смањењем доприноса за социјално осигурање, што би утицало на раст тражње за радном снагом и привлачење инвестиција у радно интензивне делатности. Тако би се на име пореза и доприноса уместо садашњих 65 динара на сваких 100 динара нето зараде, смањењем доприноса за социјално осигурање плаћало 47 динара. Прогресивнијим опорезивањем зарада оптерећење најугроженијих радника који примају минималну зараду смањило би се на 35 динара на 100 динара нето зараде. Додатни приходи у државну касу, како тврди Арсић, прикупили би се повећањем пореске стопе на зараде са 12 на 20 одсто, али не би биле опорезоване оне ниже од 16.500 динара.

Као једну од могућих алтернатива експерти предлажу повећање стопе ПДВ-а за четири процента, оне више са 18 на 22 одсто, а ниже са осам на 12 одсто. Нова стопа ПДВ-а сврстала би Србију у „златну средину” међу земљама региона, са стопом овог пореза нижом од Мађарске (25 одсто) и Хрватске (23 процента), а вишом од Бугарске (20 одсто) и Румуније (19 процената). На овај начин би се прикупили додатни приходи од 2,5 одсто БДП који би се искористили за стимулисање отварања нових радних места и смањења незапослености. Тако би додатни приходи од повећања ПДВ стопе би омогућили значајно растерећење зарада запослених.

Смањењем доприноса и повећањем ПДВ увоз би постао скупљи, а извоз јефтинији.

Стопа пореза на добит предузећа, предлог је аутора студије, остала би 10 одсто, али би се укинуле многобројне олакшице због којих се сада тај порез у просеку наплаћује по стопи од пет до шест одсто, приходи су међу најнижим у Европи, а систем је скуп за примену.

И важећи порез на имовину има више недостатка, јер је веза између вредности имовине и висине пореске обавезе слаба, па је пореска основица по правилу потцењена, велики део имовине није опорезован, а упоредо са порезом наплаћује се и накнада за градско грађевинско земљиште, која би била укинута. Због тога се предлаже да се прошири обухват имовине која је предмет опорезивања, с тим да основа за опорезивање буде тржишна вредност имовине. Истовремено би се смањила стопа амортизације, а прогресивне пореске стопе замениле би се пропорционалном стопом од 0,4 одсто.

– Аутори су предложили промене пореског система које би дале најоптималније резултате, али су све предложене квантификације подложне променама – указује Арсић. – У јавној расправи дошло би се до најприхватљивијих решења, с тим што су неке реформе међусобно повезане и требало би истовремено да почне њихова примена, као што су смањење доприноса, повећање ПДВ-а и реформа пореза на доходак грађана. Било би добро, али не и нужно, да истовремено на снагу ступе и реформе пореза на добит.

Арсић каже да ће многи питати – да ли је време за пореске реформе? Одговор гласи: најзначајније реформе у области јавних финансија спровођене су у кризним периодима или непосредно након њиховог завршетка. Зато не постоје разлози за одлагање предложених реформи, а пожељно би било да оне ступе на снагу истовремено са фискалним правилима дефинисаним законом чија израда, како се чуло, ускоро треба да почне.

Наиме, закон би прописао могући износ фискалног дефицита и јавног дуга у односу на БДП, смањење учешћа јавне потрошње у БДП са 42,5 у 2010. на 40 до 41 одсто у 2015. години, као и смањивање овогодишњег буџетског дефицита са четири на један до два одсто 2015. године.

----------------------------------------------

Динкић: ПДВ остаје 18 одсто

Србија би од 1. јуна следеће године требало да уведе јединствену стопу ПДВ-а од 18 одсто и да смањи порез на зараде на 10 одсто, каже министар Млађан Динкић.

Динкић се слаже са министарком финансија Дианом Драгутиновић да порез на плате треба смањити на 10 одсто јер би се на тај начин повећала запосленост. „У разговорима са министарком инсистирао сам на томе да стопа ПДВ остане на 18 одсто за све производе, а да се само неки производи попут хлеба ослободе тог пореза”, рекао је он за Б92.

– Ја сам више пута разговарао о пореској реформи са министарком Драгутиновић и имамо приближне ставове. Добро је да се смањи порез на плате, а да се повећа порез на потрошњу. Једина неслагања која постоје у влади су око тога када и како то треба урадити – објаснио је Динкић.

Измене пореског система требало би на јесен да стигну у парламент, а да почну да се примењују од првог јуна следеће године.

Александар Микавица