Agencija za privatizaciju juče je saopštila da je uputila poziv za pregovore drugorangiranom ponuđaču, firmama „Neverfild limitid” sa Devičanskih ostrva i poljskom proizvođaču traktora „Polmot Varfarma”.

U beogradskom sedištu Meridijan grupe Gorana Novakovića s nestrpljenjem očekuju poziv Agencije za privatizaciju da potpišu ugovor o kupovini IMT-a. Razvojem događaja su, inače, zatečeni, jer su, kako kažu, računali da je prodaja ovog preduzeća Filipu Cepteru gotova stvar.

Po njihovoj oceni, Cepter ima novca za ovu transakciju i bankarska garancija koju su, navodno, uskratile strane banke ne može biti pravi razlog. A da li su strane banke postale restriktivne prema Srbiji uveriće se, kažu, uskoro na svom primeru, iako smatraju da prepreka za njihovo zaduživanje ne bi trebalo da bude.

Takođe, ne očekuju, zbog političkih prilika u Srbiji, ni premišljanje svog poslovnog partnera, poljskog proizvođača traktora firme „Polmot Varfarma”.

U javnosti su se već pojavila nagađanja da je Cepter odustao zbog mogućih problema oko prava na IMT-ovu atraktivnu lokaciju površine 35 hektara na Novom Beogradu. Tako Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da su eventualni problemi u raspolaganju ovim zemljištem naveli prvoplasiranog da odustane od kupovine.
–IMT nije uopšte interesantan zato što je IMT, nego zbog građevinskog zemljišta. Jedini razlog zbog čega je ponuđač mogao da odustane jesteto da se možda naziru neke prepreke od strane lokalnih vlasti u vezi sa namenom tog zemljišta. Ako je moguće taj blok zemlje koristiti kao građevinsko zemljište, vrlo je verovatno da ni ova ni bilo koja cena ne bi bila preskupa za tako kvalitetnu lokaciju, ali ako su tu iskrsli problemi, onda IMT ne vredi maltene ništa”, objašnjava on.

U Agenciji za privatizaciju osporavaju ovakve tvrdnje, navodeći da se u slučaju IMT-a prodaje ne imovina firme, niti konkretni plac, već kapital, što podrazumeva i aktivu i pasivu. To znači i vredna imovina, ali i dugovi, kao i sva prava koja to preduzeće ima, pa i pravo na neograničeno korišćenje pomenutog zemljišta u Novom Beogradu i placa IMT-a u Dobanovcima, na primer. Da li u ovom slučaju može pravnički da se pronađe nešto poput neadekvatne uknjižbe, ili spornog prava na korišćenje tog zemljišta koje IMT ima, ili da se čak iznedri novi slučaj Luke „Beograd”, otvoreno je pitanje, s obzirom na višedecenijski različiti tretman svojine i prava koja iz nje proizilaze u gradskim knjigama.

Nagađanja da je IMT privlačan kupcima pre svega zbog 35 hektara zemljišta u Novom Beogradu na kojem se fabrika nalazi, bez ustezanja potvrđuje i direktor Slobodan Petrović.

– Logično je da će budući kupac pre svega baciti oko na parcelu, a proizvodnju uzeti zato što tako mora. Zemljište je dato IMT-u na neograničeno korišćenje i ta prava nasleđuje kupac. Znači, ovde može da gradi šta hoće, a proizvodnju da preseli, recimo, u Dobanovce – objasnio je Petrović. – Mogli bismo i mi da prodamo ovu parcelu za lepe pare, pa da vratimo sve dugove i napravimo najsavremeniju fabriku za proizvodnju traktora u Dobanovcima, gde imamo zemljište. Nažalost, po zakonu to ne možemo, iako bi novca bilo više nego dovoljno.

Direktor ističe primer Hrvatske, gde su fabrike imale i koristile takvu mogućnost i kasnije bile privatizovane po neuporedivo boljim uslovima.