Агенција за приватизацију јуче је саопштила да је упутила позив за преговоре другорангираном понуђачу, фирмама „Неверфилд лимитид” са Девичанских острва и пољском произвођачу трактора „Полмот Варфарма”.

У београдском седишту Меридијан групе Горана Новаковића с нестрпљењем очекују позив Агенције за приватизацију да потпишу уговор о куповини ИМТ-а. Развојем догађаја су, иначе, затечени, јер су, како кажу, рачунали да је продаја овог предузећа Филипу Цептеру готова ствар.

По њиховој оцени, Цептер има новца за ову трансакцију и банкарска гаранција коју су, наводно, ускратиле стране банке не може бити прави разлог. А да ли су стране банке постале рестриктивне према Србији увериће се, кажу, ускоро на свом примеру, иако сматрају да препрека за њихово задуживање не би требало да буде.

Такође, не очекују, због политичких прилика у Србији, ни премишљање свог пословног партнера, пољског произвођача трактора фирме „Полмот Варфарма”.

У јавности су се већ појавила нагађања да је Цептер одустао због могућих проблема око права на ИМТ-ову атрактивну локацију површине 35 хектара на Новом Београду. Тако Александар Стевановић из Центра за слободно тржиште каже да су евентуални проблеми у располагању овим земљиштем навели првопласираног да одустане од куповине.
–ИМТ није уопште интересантан зато што је ИМТ, него због грађевинског земљишта. Једини разлог због чега је понуђач могао да одустане јестето да се можда назиру неке препреке од стране локалних власти у вези са наменом тог земљишта. Ако је могуће тај блок земље користити као грађевинско земљиште, врло је вероватно да ни ова ни било која цена не би била прескупа за тако квалитетну локацију, али ако су ту искрсли проблеми, онда ИМТ не вреди малтене ништа”, објашњава он.

У Агенцији за приватизацију оспоравају овакве тврдње, наводећи да се у случају ИМТ-а продаје не имовина фирме, нити конкретни плац, већ капитал, што подразумева и активу и пасиву. То значи и вредна имовина, али и дугови, као и сва права која то предузеће има, па и право на неограничено коришћење поменутог земљишта у Новом Београду и плаца ИМТ-а у Добановцима, на пример. Да ли у овом случају може правнички да се пронађе нешто попут неадекватне укњижбе, или спорног права на коришћење тог земљишта које ИМТ има, или да се чак изнедри нови случај Луке „Београд”, отворено је питање, с обзиром на вишедеценијски различити третман својине и права која из ње произилазе у градским књигама.

Нагађања да је ИМТ привлачан купцима пре свега због 35 хектара земљишта у Новом Београду на којем се фабрика налази, без устезања потврђује и директор Слободан Петровић.

– Логично је да ће будући купац пре свега бацити око на парцелу, а производњу узети зато што тако мора. Земљиште је дато ИМТ-у на неограничено коришћење и та права наслеђује купац. Значи, овде може да гради шта хоће, а производњу да пресели, рецимо, у Добановце – објаснио је Петровић. – Могли бисмо и ми да продамо ову парцелу за лепе паре, па да вратимо све дугове и направимо најсавременију фабрику за производњу трактора у Добановцима, где имамо земљиште. Нажалост, по закону то не можемо, иако би новца било више него довољно.

Директор истиче пример Хрватске, где су фабрике имале и користиле такву могућност и касније биле приватизоване по неупоредиво бољим условима.