Повећање куповне моћи и олакшање пословања једини су лек за болесну српску малопродају која од краја 2008. године непрекидно тоне, сматрају економисти.

Од почетка 2011. године угашене су чак 2.274 трговинске компаније, а основано је свега 684 предузећа која се баве трговином, саопштено је у Привредној комори Србије, а осим броја трговина, мањи је и промет у њима. Према последњим подацима Републичког завода за статистику, промет робе у трговини на мало у Србији је у августу био 18,3 одсто мањи него у истом месецу протекле године. Нешто је блажа рачуница Уније послодаваца Србије, по којој је малопродаја, у поређењу са 2008. годином, пала 17 одсто.

Како је истакнуто на конститутивној седници Одбора удружења ПКС за трговину, највећи проблеми са којима је суочена домаћа трговина су неликвидност, рокови плаћања, велики намети, монопол у дистрибуцији и сива економија.

Јасно је, стога, да је српска малопродаја болесник. И под хитно јој је потребан лек. Економисти наводе различите узроке сталног пада малопродаје, па би је на различите начине и лечили. Владана Хамовић, економиста, сматра да је на пад промета утицала слаба куповна моћ, као и то што из године у годину нема побољшања стандарда грађана.

– Због тога се највише купује оно што је најосновније и новац се издваја углавном за храну и режије. Иде се на све скромније куповине, а како за исту количину новца може да се пазари мање артикала него пре две године, ето узрока пада малопродаје – објашњава Владана Хамовић, додајући да лек није у свакодневним акцијама које трговине осмишљавају.

– Ни одложено плаћање не помаже, јер је време несигурно и то нарочито са становишта сталног запослења. Шта купцима значи одложено плаћање од годину дана када нису сигурни да ли ће за годину дана имати посао. Због тога мислим да је лек за српску малопродају повећање куповне моћи грађана, а за то је неопходна већа привредна активност у земљи – закључује наша саговорница.

Њен колега Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште, другачије види стање српске трговине, па би је на други начин лечио.

– Као прво, ја не знам да ли је пад малопродаје баш толики колико се прича. Пре бих рекао да су у последње две, три године, многи отишли у сиве канале, па је удео сиве економије у малопродаји порастао. Због тога испада да је промет драстично смањен, а он је заправо ту, али се не евидентира – сматра Стевановић.

Како главним узроком лошег положаја малопродаје сматра пословање у сивој зони, Стевановић саветује држави шта да учини.

– Требало би најпре олакшати услове пословања. А после тога би на ред дошао други лек, односно санкционисање оних који послују у сивом сектору. Што се тиче куповне моћи грађана, не верујем да је она у великој мери утицала на пад промета. Али, оно што је тачно то је да јесте смањена могућност задуживања, којом су људи пре кризе финансирали нереалне захтеве – каже Стевановић.

У Унији послодаваца Србије кажу да пад малопродаје највише узрокује драстично погоршање пословања самосталних трговинских радњи, а не трговинских ланаца. Како напомињу, у кризи увек испаштају најмањи.

– Износ просечног рачуна у малим радњама се са 500 динара, колико је износио пре кризе, свео на свега 250. То је драстичан пад промета и вероватно је то узрок таквој статистици – рекао је Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије.

Велика бољка наше малопродаје су и мале зараде. Како преноси Танјуг, Гордана Хашимбеговић, секретар Удружења ПКС за трговину, истакла је да је просечна плата у трговини од јануара до краја августа износила 28.143 динара, што је знатно мање од републичког просека.