Економија

Има ли спора око Коридора

Министри Динкић и Мркоњић поричу да се споре под чијом ће капом бити послови и буџет за највећи инфраструктурни пројекат. – Коме ће градити јефтине станове? – О НИП-у прво у влади, па у новинама

Важно је да се гради: министри инфраструктуре и економије на отварању радова на деоници пута Лесковац–Власотинце у јулу 2009. (Фото Танјуг)

Сукоба унутар владе око буџета нема. Бар тако тврде владини званичници. Или бар још нису почели. Премијер је по личном признању – миран: чак и ако их буде, искуство му говори да се „после великих речи и захтева увек све добро заврши”. А министар за економију Млађан Динкић и министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић јуче су били ближи један другом него икада. Не само што су и прексиноћ и јуче пре подне седели на истим, важним састанцима, већ и зато што су имали и тему више за разговор – вест лансирану у јавности да су у Влади Србије, пре него што је мисија ММФ-а стигла у Вашингтон, почела политичка одмеравања снага на полигону званом буџет. Главни играчи су управо Динкић и Мркоњић који се, наводно, отимају око Коридора 10. И успут би, и један и други, да Оливера Дулића „развласте” на пројекту станоградње.

Руку на срце, све би тако могло да буде, јер и претходних година су се на буџету ломиле и политичке, и ресорске, и личне амбиције. Реч је о великим пројектима и великом новцу, а што већа надлежност више пара и више моћи.

Али овога пута поменути актери у изјавама за „Политику” тврде да то што се прича није тачно.

Уз коментар да су претходног поподнева били заједно на Националном савету за инфраструктуру и јуче на важном састанку у влади, министар Мркоњић каже да поједини медији сензационалистички лансирају дилему (он или Динкић) ко ће бити задужен за изградњу Коридора 10. А дилеме, констатује, заправо нема.

– Не верујем да до таквог спорења у влади може доћи, јер све су то паметни и озбиљни људи. Поготово што се све зна, па и то ко шта зна и ко шта не зна о изградњи Коридора 10 посебно – прокоментарисао је Мркоњић.

Маштовито се, каже, у тим текстовима наводи „како исти људи имају аспирације према неким другим пословима и ресорима, од станоградње па до Националног инвестиционог плана, политички се спекулише чак до најава партијски супротстављених фронтова”.

Мркоњић не тврди да о неким питањима нема различитих мишљења у влади, али и напомиње да „није најбитније који ће министар и који ресор располагати средствима из државне касе за масовну и јефтинију стамбену изградњу, битно је да тих средстава буде и да се донесе заједничка одлука и да се граде јефтинији станови, што раније увек није би случај”.

А када је реч о Националном инвестиционом плану, који је како су јуче неки медији наводили, такође тачка спорења, Мркоњић ће говорити, „прво када то буде тема у влади, па тек онда за јавност, што је, мислим, питање добрих односа и елементарног васпитања”. О чему конкретно, знаће се кад за то дође време.

Сукоб око Коридора се не назире ни из објашњења које смо добили у кабинету потпредседника Динкића. Указује се само на надлежности:

– Потпуно је јасно да ће се Коридор 10 и у наредној, као и у овој години финансирати из буџета Министарства за инфраструктуру и Министарства за национални инвестициони план, уз потпис и једног и другог министра на све исплате. Оперативно, Коридором 10 се бави истоимено јавно предузеће. Тако да то није питање буџета Министарства економије – објашњавају у Динкићевом министарском кабинету. Уз једну напомену да је он „члан Националног савета за инфраструктуру и да се његова улога своди на координацију активности на реализацију целокупног пројекта”. И додатак да је „највећи Динкићев допринос на обезбеђивању повољних кредита међународних финансијских институција”.

– Ни масовна, јефтина станоградња није пројекат Министарства економије и оно нема надлежности над тим пројектом. У чијем ће се буџету књижити новац за реализацију овог пројекта, питање је за Министарство финансија – објашњавају у Динкићевом кабинету. Министарство економије је, додају, покренуло програм субвенционисаних стамбених кредита, ради повећања тражње и подршке грађевинској индустрији у условима кризе. За то је у буџету Министарства економије ове године издвојено 450 милиона, док ће у 2010. бити намењено 2,5 милијарди динара.

Ако је судити само по тим изјавама, буџет за наредну годину би могао да буде усаглашен у много мирнијим околностима него претходни. Ипак, ово су само неке од ставки око којих се, како указује досадашње искуство ломе копља унутар владе. Како ће бити овог новембра, показаће већ следећа недеља.

Весна Јеличић
објављено: 07/11/2009