Инфлација буши потрошачку корпу

Потрошачка корпа, статистички идеал задовољавања потреба једног домаћинства, остаје и даље недостижна већини грађана Србије. И док су поједине основне намирнице недавно појефтиниле, мало „Политикино” истраживање и поређење цена десетак артикала децембар 2011. и 2010. године, показује да су ценовници ипак наставили да „проклизавају” и у овој години која је на измаку.

Није, међутим, ни све у ценама у супермаркетима. Уколико у једначину убацимо и раст цена услуга, комуналија и енергената, морамо запитати – чиме Народна банка Србије мери годишњи раст инфлације.

– Не верујем да би у наредној години раст плата могао да испрати раст цена. Грађани и у 2012. години могу да очекују празнију корпу и плату која ће вероватно бити једино номинално већа, а реално мања. То значи да би зараде могле да буду веће у бројевима, али ће мање вредети, односно мање артикала ће моћи да се купи. Осим тога, очекује се и да би могао да порасте број грађана који ће имати смањење прихода – процењује Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште, додајући да су мале шансе да ће у току следеће године Народна банка Србије одлучити да скида инфлацију испод двоцифреног нивоа.

Упитан, шта то значи за једног обичног потрошача, Стевановић објашњава:

– За обичне грађане то значи да ће плата и даље губити трку са ценама – сматра он.

Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде, нешто је више оптимистичан, иако је, како каже, сасвим сигурно да ће суша узети данак када је реч о јесењим културама.

– Због залиха које постоје и успостављене стабилности тржишта, не очекујем драстично померање ценовника хране. Не бих, стога, да будем песимиста и мислим да ће у наредном периоду цене прехрамбених производа мировати, уз мала и повремена варирања – објашњава Цвијановић.

У потрошачким организацијама су, као и увек, нешто ригорознији. Тврде да свакодневно прате дешавања на тржишту, кретање цена у малопродаји и ефекат који то може да има по ионако лош стандард грађана.

– Према подацима којима располаже наша организација, ми смо сиромашнији за 30 одсто него пре 12 месеци. Званични подаци о расту цена то ће вероватно оспорити, али осим поређења цена у супермаркетима, треба узети у обзир и повећање цена комуналија, енергената, стално подизање цена горива и разних услуга. Тако смо дошли до закључка да смо сиромашнији за 30 одсто – истиче Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, упућујући савет грађанима за наредну годину.

– Наш савет потрошачима је да се више не задужују, да не подижу никакве кредите, а нарочито не краткорочне, који су најскупљи. Није срамота признати да немамо – каже он.

Што се тиче поскупљења, Паповић верује да ће слаба куповна моћ бити брана новом подизању цена.

– Цене у Србији су већ пренапрегнуте и подигнуте до максимума. Купује се само основно иако трговци то крију и само онај ко жели да му маркет остане празан, може и даље да подиже цене – закључује Паповић.

У току целе 2011. године, плата је „јурила” просечну потрошачку корпу. Тако је, према последњим подацима које је објавило Министарство трговине и пољопривреде, потрошачка корпа у августу вредела 55.548,62 динара и за њено покриће било је потребна 1,48 зарада.

Ситуација је, међутим, утолико гора што се баш од почетка ове године потрошачка корпа обрачунава за трочлану породицу, по европском моделу. Уколико би се додало оно што је потребно како би четворочлана породица прегурала месец, јаз између количине пара у новчанику и егзистенцијалних потреба био би још дубљи. Зато у организацијама за заштиту потрошача истичу да се тек сада види колико је мала куповна моћ домаћих потрошача. Кад ни буђелари Београђана нису довољно пуни, шта тек остаје житељима Куршумлије или Гаџиног Хана. Преостаје им да потребе за храном и пићем задовоље концептом минималне корпе, јер је Србија једина земља у Европи, уз Црну Гору и Босну и Херцеговину, која води евиденцију и о такозваној минималној потрошачкој корпи. Далеко од реалности, овај статистички модел предвиђа да је за преживљавање трочлане породице у току једног месеца потребно 29.573,15 динара.