Ако желите да ове године улажете новац у неку од земаља централне и источне Европе, онда је боље да инвестирате у акције, него привредне секторе. Тај савет улагачима за инвестициону стратегију понудили су аналитичари Ерсте групе, који иначе предвиђају да ће 2011. бити позитивна година за улагања у акције на основу позитивних резултата компанија, атрактивних вредности акција, ниских приноса на обвезнице и пада аверзије према ризику који ће створити позитивно окружење.

– Постоји општа сагласност у погледу очекивања да ће добит по акцији порасти у 2011. години за око 23 одсто. Преферирамо компаније у цикличним секторима са динамичним развојем продаје на тржиштима у развоју, које ће тако осетити позитивне ефекте привредног раста у тим регионима. Очекујемо и да компаније из сектора нафте и гаса покажу добре резултате у првом кварталу, тврди Хенинг Ескухен, један од директора истраживачког тима за тржишта власничких инструмената.

Аналитичари Ерсте групе препоручују и „благу кочницу” у телекомуникацијама и сектору комуналних услуга, с обзиром на њихова јасно опадајућа очекивања у погледу добити.

Очекивања су да у 2011. години регион централне и источне Европе треба да убрза привредну активност, али то ће знатно зависити од нивоа приватне потрошње. На тим тржиштима постаје све важнија домаћа потрошња, чиме се компензује потенцијално слабљење тражње немачке извозно оријентисане привреде. Стопе незапослености, мада не показују никакав јасан заокрет наниже, већ су неко време стабилне, што је смањило неизвесности са којима се суочавају домаћинства и требало би да побољша осећај потрошача.

– На тржишту, међутим, и даље постоје ризици. Два највећа вероватно су будући развој дужничке кризе у јужној Европи и могући проблеми, нарочито у Кини, закључује Ескухен.

Аналитичари за улагања у Мађарској сугеришу „сачекати па видети”, иако ће стопе раста добити и даље бити изнад 20 одсто и за 2011. и за 2012. годину. Тржиште ће зависити од пакета мера за консолидацију који треба да донесе влада почетком 2011. године. Тржиште Чешке остаје, по оцени аналитичара Ерсте групе, неутрално јер нема шта много да понуди у смислу атрактивних прича. За Пољску се и даље мисли да је „тежак случај” – економски раст је праћен и структурним дефицитима, а бављење тиме је довело да непопуларних мера као што је смањење доприноса за пензијске планове. Актуелна цена нафте и стабилна перспектива раста, уз довољно ликвидности у систему, „дувају ветар у једра” Русији где се очекује раст тржишта и вредности акција. Турска је такође растуће тржиште за улагање у акције, али аналитичари не очекују да већ у јануару дође до спектакуларних резултата. Тржишта Бугарске, Румуније, Хрватске и Србије у овој години оцењена су као „стабилно неутрална”. „Уклањање политичких и привредних брига требало би да остане највећа препрека/покретач у остваривању добрих резултата на тим тржиштима”, истичу аналитичари.

Главни политички покретач за српско тржиште требало би да буде напредак у погледу захтева за пријем у чланство у ЕУ, а потврђивање статуса кандидата могло би да уследи до краја 2011. године. Актуелна проевропска влада сматра се стабилном и трајном. У првој половини 2011. године скупштина би требало да усвоји нови закон о тржишту хартија од вредности. Осим пооштравања захтева у погледу јавности и извештавања, нови закон би требало да олакша иницијалне јавне понуде, а говорило се да су у прошлости главна препрека за нова листирања биле правне сметње и скупе процедуре. Требало би да се настави и државни програм расподеле акција да би се тржишту дало нешто свежег материјала.

Међу главним негативним аспектима за српско тржиште власничких инструмената налазе се инфлаторна кретања која би могла додатно да покрећу повећања каматних стопа, кварећи релативне процене вредности инструмената.

С обзиром на чињеницу да на пољопривреду отпада 15 одсто БДП-а Србије, тај сектор остаје један од мотора српског извоза.

– И даље пратимо „Сојапротеин”, као јединог европског произвођача соје који има сертификат да производи генетски немодификовану соју. Корпоративно реструктурисање омогућава компанији да се усредсреди на производе од соје за људску исхрану са додатом вредношћу. После драстичног пада у грађевинарству, тражња за јефтиним становима заједно са више великих јавних пројеката требало би да помогне грађевинском тржишту у Србији да се опорави. У том окружењу, ми бисмо се фокусирали на „Енергопројект”. Ова фирма је активна у пројектима изградње стамбених објеката, инфраструктуре и енергетике не само у Србији већ и у 24 друге земље. С обзиром на то да држава Србија и даље има удео од 33,5 одсто, шансе да се добију велики домаћи пројекти не би требало да буду лоше. Међу банкама се нарочито истиче АИК банка због ниске вредности акција која вероватно представља нижу цену у односу на друге банке но што је потребно, каже се у извештају аналитичара Ерсте групе.

М. Бркић