Инфлација је у паду и у првом кварталу ове године кретаће се око доње границе инфлационог циља од око 2,5 одсто. То је, међутим, само привремено и Народна банка Србије (НБС) због тога неће смањивати референтну каматну стопу. Средином године инфлација ће се стабилизовати на пројектованом нивоу од четири плус-минус 1,5 процентних поена, навео је вицегувернер Бојан Марковић на представљању „Извештаја о инфлацији за фебруар 2012. године”.

Слабљење динара последњих дана је, по речима вицегувернера, изазвано већим плаћањем енергената, али и психолошким факторима. Вицегувернер је за слабљење динара окривио предузећа која „лоше управљају девизном ликвидношћу”, јер су, илустрације ради, „имала потребу за плаћањем од, на пример, 17 милиона евра, што су на девизном тржишту испоставила у једном дану, уместо да су распоредиле на више дана”.

Кривац су и краткорочни инвеститори који су ушли на тржиште по, на пример, 106 динара за евро, очекујући јачање динара, па су услед слабљење „изашли” из динара.

– Да је НБС интервенисала из девизних резерви оне би се прелиле у њихов џеп, као и оних предузећа која лоше управљају ликвидношћу – објаснио је Марковић.

Вицегувернер је био изричит да ће централна банка учинити све што је неопходно да спречи прекомерно дневно осцилирање курса и осигура стабилност девизног тржишта, оцењујући да су девизне резерве од 11,6 милијарди евра више него довољна гаранција за то. По њему, пад динара у односу на евро није био праћен падом ликвидности банака, што показује просечан дневни промет на међубанкарском девизном тржишту који је износио око 130 милиона евра, а то значи да девизно тржиште несметано функционише.

Опоравак привреде Србије и снижавање инфлације у великој мери ће зависити од развоја ситуације у зони евра, оценио је вицегувернер НБС и назначио да би до видљивијег опоравка српске привреде могло доћи тек 2013. године, што ће у великој мери зависити од динамике раста светске привреде.

Марковић је рекао да је НБС снизила прогнозу раста за текућу годину са 1,5 на 0,5 одсто, због тога што су, између осталог, погоршани изгледи раста наших главних спољнотрговинских партнера из Европске уније, а и због тога што је отишао један од најзначајнијих приватних власника из „Железаре Смедерево”. Нова пројекција пада БДП-а Србије базира се и на прогнозама да ће у ЕУ доћи до рецесије и пада економске активности у зони евра од 0,5 одсто, напоменуо је он.

– У овом тренутку је за Србију веома важно да влада спроводи фискалну и политику буџета, која је договорена с ММФ-ом. У овом моменту кредитни рејтинг земље није угрожен. Свакако да би било боље да је ревизија аранжмана с ММФ-ом успешно окончана, јер би премија ризика и трошак задуживања земље у том случају значајније пала – рекао је Марковић.

Вицегувернер је објаснио да би успешно окончање прве ревизије аранжмана омогућило НБС да стимулише даљу релаксацију монетарне политике, привредни раст и утиче на снижавање инфлације и држи је у задатим оквирима.

Оно што је сада битно, то је да Влада Србије спроводи фискалну политику, што ближе оном што је најавила и договорила с ММФ-ом, нагласио је Марковић.

Када је реч о кредитном рејтингу једне земље, Марковић је казао да зависи од дугорочне макроекономске одрживости, док краткорочна макроекономска кретања не могу довести до пада рејтинга.

Уколико дође у питање дугорочна макроекономска одрживост, онда је то сигнал који би могао да значи опасност за кредитни рејтинг, објаснио је Марковић и предочио да уколико се деси нека структурална промена у земљи, онда није немогуће да кредитни рејтинг буде побољшан.