Копаоник – У шта би уложили новац да којим случајем добију на лоту, питао је прексиноћ Топлица Спасојевић, домаћин Бизнис форума, актуелне и бивше министре. Горан Питић, председник УО Сосијете женерал банке, признао је да би инвестирао у образовање, док је Александар Влаховић, сувласник „Еки инвестмента”, открио да профит лежи у новим технологијама.

– Мислим да сам у претходном периоду показао да и те како знам паметно да инвестирам, али су ме због тога много прозивали. Питајте ме то кад изађем из владе – нашалио се Божидар Ђелић, потпредседник владе, алудирајући на акције Меридијан банке због којих су му политички противници спочитавали да је зарадио 11 милиона евра.

И његов колега Млађан Динкић изазвао је громогласан смех у публици.

– Купио бих акције „Србијагаса” јер је то сигуран начин да постанете власник великог броја предузећа у Србији – казао је надлежни министар.

Слично питање поставили смо и привредницима, учесницима Бизнис форума на Копаонику. Судећи по одговорима, њима није било до шале. Питање да ли улажу, више су схватали као провокацију, јер се већина њих преинвестирала у претходном периоду. О мукама крупних капиталиста можда најбоље сведочи изјава Зорана Дракулића, који је учесницима Бизнис форума признао да ноћима не спава, јер је он, као и већина његових колега, задужен до гуше.

– Ја бар с тим немам проблема. Мирно спавам – нашалио се Драгољуб Вукадиновић, председник Управе горњомилановачког „Металца”. – Њихов проблем је то што су предузећа куповали уз помоћ кредита, а затим и опрему модернизовали уз подршку банака. Сада их кољу курсне разлике – уверен је Вукадиновић.

Без обзира на то што га несаница не мучи, Вукадиновић признаје да о улагању у овом тренутку размишља само у сновима.

– Није ми новац толики проблем, колико су проблем услови. Дугорочно улагање захтева стабилан курс и ниску инфлацију. Ако вам сваке године курсне разлике откину по најмање 10 одсто профита и кад на то додате камату и главницу јасно је да не постоји формула по којој се улагање исплати. „Металац” је, на пример, прошле године уложио седам милиона евра у фабрику бојлера која ради углавном за грађевинарство. Тај сектор је стао и ми сада имамо огроман проблем да повратимо уложено – каже Вукадиновић и додаје да се више узда у стране инвеститоре, јер сматра да они имају више потенцијала.

 Додаје да држава може да подржи инвестирање у пољопривреду тако што ће сељацима гарантовати одређену цену за случај да не продају робу.

– Овако ратари гледају у боб да виде шта ће бити исплативо ове јесени – напомиње Вукадиновић.

Иако су муке Зорана Дракулића чули сви учесници форума, он их је за „Политику” додатно објаснио. Сматра да у ово време може да се инвестира, али само уз подршку државе:

– Ми ћемо да инвестирамо нешто пара које смо добили од Европске банке за обнову и развој, али је то мало и далеко испод зацртаног инвестиционог плана.

Раде Прибићевић из „Дунав храна групе” такође сматра да приватни сектор нема пара за улагање, a како сада ствари стоје, банкарском сектору се више исплати да новац улаже у државне хартије од вредности, него да кредитно подржи привреду.

Услови по којима инвестициони кредити могу да се добију су врло неповољни. Велики део привреде се сада бави преживљавањем, јер је неликвидност на тржишту велика. Могућ је сценарио у којима и добре компаније сопствени дужници увлаче у кризу.

– У Концерну „Бамби-Банат” ми ћемо, на пример, улагати у производњу беле чоколаде, али је то веома скупо и недовољно. Сви смо оптерећени великом количином кредита које смо узели у претходних неколико година које сада не враћамо, него се трудимо да их репрограмирамо. Компанијама које боље стоје то полази за руком. Зато су услови за инвестициону активност веома лоши – сматра Прибићевић.

Aлександар Влаховић, сувласник „Еки инвестмента”, истиче да се средства налазе у банкарском сектору, који врло нерадо кредитира привреду, али радо послује са државом.

– Нико не може да заснива инвестиције само на сопственим средствима. Било би добро да држава уместо недовољног субвенционисања каматних стопа, које неће довољно мотивисати банке, своју активност пресели у реални сектор, ојача Гаранцијски фонд и на тај начин подржи пројекте приватног сектора. Држава би заузврат добила капитал у тим предузећима – казао је Влаховић.

И Млађан Динкић, министар економије, истакао је на Копаонику да није био кензијанац, односно заговорник теорије да држава помаже привреду, али да га је садашња кризна ситуација натерала да то постане. „Главу морам да концентришем на 2010. годину”, признао је министар.

Сличан став заступао је и Александар Влаховић:

– Нормално је да држава сада инвестира и она мора да буде главни акцелератор економске активности у ситуацији када се привреда опоравља.

Значи и ви сте кензијанац, питали смо бившег министра за приватизацију.

– Нисам кензијанац, али то су чињенице – одговара Влаховић.

Горан Питић, председник УО Сосијете женерал банке, каже да не постоји тражња за инвестиционим кредитима:

– Надамо се да ће се повећати у периоду опоравка. Компаније су тренутно уздржане. Тако да када се прича о инвестицијама, претежно се мисли на државна улагања. Очи су упрте у државу и она ће имати велику улогу да покрене инвестициони циклус – сложио се још један бивши министар са Влаховићем и Динкићем.

А. Николић