Држава као да је преломила и решила да се отараси свог проблема званог „Јат ервејз”. И не само то. Одабрала је и модел по коме ће то да уради. Премијер Мирко Цветковић ових дана је најавио да се разматрају начини да се национални авиопревозник учини атрактивнијим за стране инвеститоре и то тако што ће држава преузети дугове „Јат ервејза” и трошкове смањење броја запослених.

– Ситуација у „Јату” је тако тешка да, не само да вам нико неће дати ни пени, него ви морате неком да платите да би уложио у њега, казао је Цветковић.

Судећи према најновијим изјавама премијера, „Јату” не прети стечај.

Продаја предузећа без дугова или из стечаја – са становишта потенцијалног купца – готово да се своди на исто. Јер, у оба случаја он купује имовину предузећа, не преузима обавезе према повериоцима с тим што у случају куповине из стечаја нема ни обавезе према запосленима.

Држава је, очигледно, најављеном продајом без дугова према повериоцима, па и њој самој, и са обавезом преузимања трошкова за смањење броја запослених, за себе изабрала политички исплативију варијанту. По овом моделу „Јат” ће задржати део потребног особља, а грађани, запослени и бивши запослени могу да рачунају на бесплатне акције. Код стечаја, осим што носи медијски негативну слику о пропасти, не би било поделе бесплатних акција.

Консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија противник је продаје ове компаније и каже да се многе државе опредељују да у свом поседу задрже једну националну авиокомпанију због очувања линијског саобраћаја. Авиосаобраћај је и код мањих економских померања у свету рањив, а камоли код већих криза.

– Бољи начин за решење проблема „Јата” је јавно–приватно партнерство. Приватни новац би дошао, постављен би био професионални менаџмент, направила би се рационализација пословања, а држава би имала одређену контролу и задржала би линије с највећим градовима које су јој важне. Јер, у случају да на тим линијама нема довољно путника, нови власник има легитимно право да их затвори и пребаци на лоукост летове – каже Бушатлија и додаје да је држава гарант да ће грађани имати одређени ниво линијског саобраћаја и подсећа да је „Свисер” такође направио нову и то државну фирму, а да се италијанска држава борила да „Алиталији” понуди субвенције што је противно правилима ЕУ.

По његовим речима решење проблема задржавања линијског саобраћаја јесте да национална авиокомпанија има уговор о подељеном летењу с земљама с којима је авиосаобраћај најфреквентнији попут Немачке и Италије.

– Не сме се занемарити да продаја „Јата” без дугова има своју цену, а то је претварање тог дуга у јавни дуг који се мора покрити из пореских прихода – каже Бушатлија.

Милан Ковачевић, такође консултант за страна улагања, каже да је време за продају националног авиопревозника пропуштено, а да је јавности потребно јасно саопштити укупну цену те продаје која није мала јер ће дугови пасти на терет пореских обвезника. Све у свему то што ће остати без националне авиокомпаније државу и грађане може доста да кошта, јер је питање у ком обиму ће нови власник да задржи линијски саобраћај.

– У медијима се помињу две варијанте продаје. Једна је да се направи ново предузеће, а да дугови остану старом, па се поставља питање у ком предузећу грађани и запослени могу да добију бесплатне акције. Друго је да се садашњи „Јат” ослободи обавеза и да такав иде у приватизацију – каже Ковачевић.

Према доступним подацима национална авиокомпанија прошлу годину завршила је званично са дугом од 25 милиона евра. На тој листи поверилаца нема државе којој „Јат” дугује 8,36 милиона евра. Такође, влада је „Јату” дала гаранције за кредите од 40 милиона евра за оспособљавање флоте. После најаве да ће држава преузети дуговања и изабрати стратешког партнера, питање је да ли ове гаранције и даље важе.

Ј. Рабреновић