Јат приземљио пословни углед

Авиони типа Б737-700 нове генерације, осим смањења оперативних трошкова, унапредиће квалитет услуге и допринеће новом имиџу националне авио-компаније. Развојном политиком и одлуком за обнављање флоте Јат ервејз је учинио још један корак да би се вратио на место регионалног лидера.

Ако је неко од путника који ових дана покушавају да с домаћим авио-превозником одлете из Београда помислио да је ово нека шала – преварио се. То је званични закључак Управног одбора Акционарског друштва за ваздушни саобраћај – Јат ервејз, са седнице која је одржана 23. јуна 2009. године.

Одлука о „новом имиџу” и „враћању лидерске позиције у региону” значи покретање поступка за узимање у закуп два авиона типа боинг 737-700 и то би требало да буде почетак четврте фазе Програма пословног преокрета Јат ервејза од 2009. до 2013. године за који је добио подршку владе у октобру 2008. године.

Управни одбор констатовао је да су „реализоване три фазе тог програма у оквиру ког је Јат ервејз, у складу са закључком владе Републике Србије, спровео свеобухватну пословну консолидацију, политику смањења трошкова, нови програм саобраћаја као и програм мера добровољног одласка вишка запослених”.

Орган који управља државном авио-компанијом утврдио је да су нови модели авиона потребни јер Јат своју саобраћајну мрежу покрива, поред сопствених, и са четири унајмљена ваздухоплова (два авиона типа АТР 72-200, један авион типа Б737-300 и један авион типа Б737-400). По истеку уговора унајмљене летелице биће враћене власницима.

Са оваквим закључцима Управни одбор Јата понео се као у оној народној изреци „ми друмом, Јат шумом”. Да су чланови овог тела (које стратешки управља државном авиокомпанијом) само једном у последње време покушали да се превезу авионима Јата, чије путничке кабине изгледају непријатно девастиране, вероватно би другачије срочили закључке о „свеобухватној пословној консолидацији, смањењу трошкова и новом програму саобраћаја”. Јер, медији су ових дана пуни скандала везаним за Јат, његово пословање и однос према путницима.

Први фијаско догодио се на почетку сезоне годишњих одмора кад је национални авио-превозник показао да је неспреман за конкуренцију и технички неспособан да превезе туристе из Србије у летовалишта у Турској и Египту. За све невоље туриста криви су били други – државе Турска и Египат, чартер компаније из тих земаља, директорати цивилног саобраћаја... сви само не пословни тим Јата.

А, на пример, путницима на лету за Рим који је пре десетак дана каснио два сата био је крив капетан Јатовог авиона који то јутро није дошао на посао.

Затим је уследила нова бламажа са драстичним кашњењима авиона (какви нису забележени у светској пракси) који су на београдском аеродрому стварали неописиве гужве и производили незапамћено незадовољство путника.

Потом је избио још један велики пословни гаф. Иако је тријумфално најављивана као „повратак после 18 година” линија за Дубровник завршила је неславно већ после првог лета. Испоставило се, наиме, да је менаџмент Јата самоиницијативно „увео” лет за Дубровник и да је почео продају карата а да претходно није добио дозволу ваздухопловних власти Хрватске. Кад је из те земље стигло упозорење да Јат може само два дана да лети за Дубровник, председник Управног одбора Јата Саша Влаисављевић (иначе, донедавни директор те фирме) изјавио је да то нема везе и да ће Јат путнике којима је продао карте за Дубровник возити у Тиват па одатле аутобусима до Дубровника. И по већ опробаном рецепту, коришћеном у случају Турске и Египта, Влаисављевић је „врућ кромпир” бацио у руке државе, тврдећи да ће „на тему Дубровника” идуће недеље разговарати државни секретари двеју земаља.

Идеја шефа Управног одбора Јата била је толико фантастична да је саопштењем морао одмах да реагује (за Јат надлежни) српски министар за инфраструктуру: „Објављена вест је апсолутно нетачна јер такав састанак није најављен, па тако неће 7. јула бити одржан. Нетачан је, наравно, и други део вести, јер, када би се такав састанак и одржао, на основу компетенција које имају, два министарства би могла да се договоре о билатералним питањима, о евентуалном државном споразуму о ваздушном саобраћају, док су комерцијални летови, па и ови Јатови за Дубровник, искључиво питање заинтересоване авио-компаније и хрватских ваздухопловних власти.”

То што већ неколико месеци у националном авио-превознику ради пословни и управљачки тим може се сматрати – националном срамотом. Компанија која није у стању да одради посао због којег је формирана, боље би било да престане да постоји. Поготово ако, уз бламажу, прави и веома велике губитке. А оперативни губитак Јата за прошлу годину био је 29,5 милиона евра, док је стварни укупан губитак целе фирме (укључујући и споредне делатности) нарастао на фантастичних 80 милиона евра.

Цену финансијских губитака и пословне бруке платиће држава, односно порески обвезници. То је и цена која се плаћа за досадашњу неспремност државе да приватизује (прода) Јат и њену амбицију да без обзира на трошак Србија има своју националну авио-компанију. Као да ништа нисмо научили из примера Италије која је своју пословну икону „Алиталију” продала приватницима кад држава више није смела да парама пореских обвезника покрива губитке те фирме.