Шта добија нови купац Јата? Најмање 15 милиона евра дуга на папиру, а кад се томе додају потраживања Аеродрома „Никола Тесла”, Агенције за контролу летења, Јат технике, Јат кетеринга и многих других, ова сума нараста и до 30 милиона евра. Ту се пословање на вересију не завршава, јер да би ову годину завршили у плусу, менаџери Јата од државе су тражили позајмицу од 40 милиона евра. Осим дугова, нови власник наследио би 15 авиона, старих више од 20 година, од којих тренутно саобраћа само осам.

Нема сумње да је најбоље време за продају националног авиопревозника прошло и да држава сад само гледа како ће пошто-пото да га удоми. И пре него што је расписан јавни позив за стратешко партнерство, у јавности су Андреј Јовановић и Бојан Миловановић, бивши власници фабрике грицкалица „Марбо”, већ виђени као газде Јата. Можда су показали интересовање, баш као и многи пре њих: авиокомпаније из Русије, Турске, Немачке, Уједињених Арапских Емирата, Индије, Исланда, Израела. Али, званичну потврду њихове заинтересованости тренутно је немогуће добити. Минулог викенда, откако је у јавности лансирана информација да су бивши хокејаши бацили око на Јатову флоту, новинари су буквално прогањали двојицу привредника, који су досад вешто избегавали медије. Телефони нису звонили само Миловановићу и Јовановићу, већ и њиховим бившим сарадницима, новим власницима „Марба”, колегама привредницима и спортистима, кућним пријатељима, познаницима и комшијама. Кад већ ништа није могло да се чује од главних актера ове приче, споредни играчи коментарисали су (анонимно, наравно):

– Нису луди да купе Јат, они су паметни момци. Не бих га узео ни ја, а камоли они – уверавао нас је њихов колега привредник, иначе склон пословним ризицима.

– Можда им је то изазов, али о авиосаобраћају не знају ништа. Мада, ни у производњу грицкалица нису били упућени, па су успели – процењује други бизнисмен.

– У животу их нисам чуо да су споменули Јат – тврдио је њихов пријатељ из детињства.

– Заинтересовани су, али су затечени наглим интересовањем новинара за њих. Ставите се мало у њихову кожу – кажу они који су са њима у контакту.

Пут од заинтересованости до куповине прилично је дуг, па се поставља питање коме у овом тренутку, из политичких, економских, или било којих других разлога, одговара лансирање оваквих информација. Јер, не мора да значи да ће Јовановићева и Миловановићева понуда бити најбоља на тендеру. Чудно је и то да је ресорни министар Милутин Мркоњић имена заинтересованих прочитао у новинама, а да у Јату, који стратешки партнер треба да извуче са дна, ништа нису чули о двојици потенцијалних партнера.

Да ли су ово заиста најозбиљнији кандидати или су њихова имена послужила за скретање пажње са Јатових нагомиланих проблема, сазнаће се ускоро. Јер ће данас у влади почети разговори о стратешком партнеру, док ће испред зграде у Немањиној улици почети протест ћерке фирме Јат кетеринга због неизмирених дугова.   

Било како било, требало би да је држава, као власник капитала, нешто научила на претходним грешкама и да неће дозволити да овај тендер доживи судбину претходног. Да подсетимо, руски Аерофлот понудио је својевремено одличне услове, али се са јавним позивом закаснило и расписан је у јулу 2008. године, када је свет погодила финансијска криза. Почетна цена била је 51 милион евра, али је Аерофлот одустао, а ниједна друга компанија се није пријавила.

А. Н. – М. У. А.

-----------------------------------------------------------

„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ

Само један разговор

„Политика” сазнаје да су Андреј Јовановић и Бојан Миловановић имали разговор са двојицом чланова Владе Србије. Један од њих је, највероватније, и процурио информацију, и то у тренутку када никаквих озбиљних разговора о улагању двојице предузетника у Јат није ни било.

Тачније, у разговору је било неколико идеја о могућим пословима и све је било на нивоу идеја које тек треба испитати. Дакле, не може се рећи ни да су започети било какви разговори о новим пословима двојице предузетника.

Д. Б.