Једемо упола мање меса од ЕУ

Вест да су црвено месо и прерађевине и званично узрочници рака одјекнула је подједнако и на сиромашном југу Србије, где се ова намирница купује и на сто грама, али и у Европи која га конзумира чешће и више него ми, па и у Америци где је добар оброк незамислив без крвавог бифтека или одреска са роштиља.

И поред устаљеног мишљења да је Србија земља меса, чварака и сланине, статистика показује другачије чињенице. Пре се може рећи да са просечних 60 евра месечног буџета за храну и пиће, по члану домаћинства, немамо избалансирану исхрану, него да је обилата месом. Притиснути лошом економском ситуацијом грађани Србије једу све мање меса и све више заостају за потрошњом држава Европске уније. Како за „Политику” каже аналитичар Војислав Станковић, код нас се годишње потроши 38,6 килограма меса по становнику, а у ЕУ је то двоструко више – 77 килограма. Свињетина је доминантна и код нас и у Европи, с тим што се код нас поједе 17, а тамо чак 37 килограма по становнику годишње.  

Ето разлога за оволику забринутост иако веза између месних прерађевина и неких врста рака није новост. Међутим, сада када је то потврдила и Светска здравствена организација многи су се запитали шта даље. Колико меса је разумно јести? Чиме заменити прерађевине? Ово су питања која се логично постављају, јер је истраживање углавном сензационалистички представљено, без одговора и прецизних смерница стручњака СЗО. Сендвич са сланином не може бити штетан колико цигарете, алкохол, арсен и азбест, а према најновијем извештају сврстани су у исту категорију – А1, најопаснијих канцерогена, што многи сматрају претераном тврдњом. Британски центар за истраживање рака отишао је корак даље објавивши да је ризик од свих врста рака које изазива пушење 19 одсто, док је веза између конзумирања месних прерађевина и рака дебелог црева потврђена у 21 одсто случајева.   

Када би се месо и прерађевине потпуно избациле из исхране у Британији би годишње било 8.800 случајева рака дебелог црева мање, закључују истраживачи.

Због чега је црвено месо (јунетина, говедина, свињетина и сва друга меса која су тамноцрвене боје пре обраде) ризично у исхрани. Ни СЗО не тврди да је месо само по себи лоше, него упозорава да конзумирање великих количина меса и прерађевина у дужем временском периоду повећава ризик по здравље. Како кажу у британском Центру за истраживање рака „не треба га јести сувише много и сувише често”. Рецимо, савет је да ако једете око 90 грама свињетине дневно, покушате да смањите количину на 70 грама и мање. Да порције обилују поврћем и да када је год могуће црвено месо замените пилећим или рибом. У овом истраживању осврнули су се и на оне који су на неким од популарних месних (протеинских ) дијета. Како кажу, није обавезно прекинути их, него само редуковати унос црвеног меса и повећати количину поврћа.

И професор Медицинског факултета Горан Белојевић изјавио је јуче да „месо само по себи није опасно, али може бити опасно оно што се нађе у месу, односно адитиви и конзерванси као и начин припреме”. Месо је неопходна намирница која се мора јести због беланчевина и гвожђа, али када се месо пече на роштиљу, онда то више није месо, него су то продукти сагоревања угља, рекао је Белојевић, гостујући на РТС.

Белојевић је указао да, када се производи храна за стотине хиљада људи, постоји друга логика, него када неко производи храну за себе из своје баште или свог дворишта и да се конзерванси додају, јер месо мора што дуже да се одржи.

Када се тови стока њој се не даје само храна, него и хормони, што је уобичајен третман, али је важно када се престаје са тим, колико дана пре клања, што је одређено да би ти хормони нестали из меса, објаснио је он. Не држе се баш сви увек тога, јер ту је економија, што више хормона дате, то је тов бржи. Исто важи и за антибиотике који се дају здравој стоци, која није болесна да не би оболевала, то је превентивно, истакао је Белојевић. Постоји здравствена економика која се брине о здрављу, али и профитна економија која се мање брине о здрављу, рекао је Белојевић и указао на праксу у Енглеској, где се ставља нутритивни семафор – „црвено не ваља, зелено ваља”, што разумеју и они који су неписмени. Адитиве организам препознаје као страно тело и тако и реагује. То страно тело може да изазове и велике проблеме и у геному, односно генетском материјалу, ћелијама и да изазове нагли раст ћелија, што је у ствари рак, упозорио је Белојевић.

----------------------------------------

Зашто индустрија ћути?

Српски произвођачи меса и прерађевина уздржани су од коментара на тврдње СЗО. И док се нагађа да би ово могао да буде велики ударац на ту индустрију, у Србији то вероватно неће бити тако. Са минималним буџетом за храну, просечна српска породица купује мање меса, али много више јефтиних прерађевина чији основни састојак јесу адитиви и механички откоштано месо које је у ЕУ забрањено, а код нас расте његов увоз. Тим пре би извештај СЗО требало схватити што озбиљније као добру препоруку и радити на подизању свести потрошача.