Министарству финансија јуче је стигло писмо Европске комисије којим се потврђује да је увођењем двојних акциза на гориво Србија прекршила Споразум о стабилизацији и придруживању. Наредних дана ће се, потврђују у ресорном министарству, направити анализа како би се поступило у складу с препорукама Европске комисије, а да ли ће акцизе бити изједначене и на домаће и увозно гориво или ће бити враћене на ниво од пре 1. јануара тек треба да се одлучи.

Саша Милеуснић, директор у приватној нафтној компанији Петробарт-АВИА, каже да неко треба прво да објасни шта значи изједначавање акциза – да ли повећање акциза и за домаће гориво са 45 на 49,5 динара или смањење ових државних намета на увозно гориво. Уколико се акцизе изједначе за све деривате па убудуће буду 49,5 динара то ће значити поскупљење у малопродаји за 5,5 до шест динара по литру. Ако се акцизе смање увозни бензин и евродизел ће бити јефтинији за 5,5 до шест динара у малопродаји, али никако јефтинији од НИС-овог горива.

Не треба, међутим, пренебрегнути чињеницу да цена сирове нафте због дешавања у Северној Африци стално скаче и да то поскупљује и гориво код нас. Уз поскупљење изазвано акцизама то ће бити велики удар на инфлацију, упозорава Милеуснић.

С друге стране пракса већине земаља у региону је када дође до драстичног скока цене нафте да држава смањи своја захватања у цени горива како би предупредила скок инфлације. Шта ће урадити влада зависиће од тога како је Министарство финансија пројектовало буџет за ову годину и на основу којих прихода.

С друге стране, Никола Јовановић, уредник часописа „Изазови европских интеграција”, каже за „Политику” да ће се тек пошто и Одбор прелазног трговинског споразума, у коме седе представници Србије и ЕУ, потврди наводе ЕК, да је увођењем двојних акциза на деривате прекршен ССП, моћи ће са сигурношћу да се каже да Србија мора да мења своју акцизну политику.

Упитан да ли је Србија могла да прекрши ССП будући да он још није ступио на снагу, јер га није ратификовало 13 од 27 чланица ЕУ, Јанковић одговара да је овде реч о индиректној фискалној дискриминацији и повреди два члана ССП-а који су и у Прелазном трговинском споразуму, као делу ССП-а.

С обзиром на то да је прекршен Прелазни трговински споразум који је ступио на снагу 1. фебруара 2010. године, а Србија га је једнострано потписала 1. јануара 2009, значи да смо прекршили један међународни споразум. Чињеница је да све земље-кандидати ЕУ добијају прелазни период, током којег су сличне мере допуштене. Конкретније, земље-кандидати би помоћу тих мера требало да омогуће развој домаће производње до конкурентног нивоа.

Он, међутим, каже да акцизна политика није начин да се штити НИС, чак и уколико Србија жели да помогне ову компанију на шта се обавезала међудржавним споразумом с Руском Федерацијом, већ да за то постоје субвенције државе.

На питање да ли се дизел Д2 и БМБ од 95 октана, који се производе само у НИС-у, могу квалификовати као страни деривати, јер их производи страна компанија и по том основу рећи да постоји повреда ССП-а, Николић одговара да то што је руски Гаспромњефт већински власник никако не значи да је то страна компанија, јер она и даље послује у Србији и ради по домаћем законодавству. По том основу ти деривати не могу бити страни него домаћи.

Анализом шта је све држава урадила у вези са питањем субвенција и стимулација на домаћем тржишту уочава се да од 2010. године држава исплаћује субвенције за кредитну куповину, примера ради „пунта” произведеног у Србији (фабрика „Фијат–Застава” у Крагујевцу, програм „старо за ново”, субвенција 600 евра у 2011. години, раније 1.000 евра), теретних возила (фабрика ФАП – Прибој и „Застава камиони” – Крагујевац), као и трактора произведених у нашим фабрикама. У питању је фактичка подршка аутомобилској индустрији и стимулисање тражње за њеним производима.

Имајући то у виду није јасно, кажу упућени у нафтну привреду, зашто би ниже акцизе на гориво произведено у Панчеву биле лош пример дотације домаћих произвођача.

Јасна Петровић