Да се Радован Јелашић, гувернер Народне банке Србије у време експанзије кредита индексираних у швајцарској валути, није зауставио само на препорукама грађанима да се не задужују у овој валути, јер је то ризично, већ да је имао „петљу” да забрани задуживање у „швајцарцима”, као што су то учиниле неке европске земље, око 30.000 оних који су на овај начин дошли до крова над главом не би сада имали муку како да кредит отплаћују.

Њихове очи не би биле упрте у његовог наследника Дејана Шошкића и државу с очекивањима да их спасе претешког дужничког бремена. Сем што је пре два месеца забранио даље задуживање у швајцарској валути, први човек централне монетарне институције као да нема на располагању неке велике мере које би решиле њихову ноћну мору. Један од предлога је, како је навео, да се продуже рокови доспећа кредита. То може да смањи месечне рате, али дугорочно не решава проблем. „У одређеном временском периоду месечне рате би се фиксирале, а након истека тог рока дизајнирао би се план отплате на начин да дужници могу редовно да измирују обавезе, уз евентуално продужавање тог рока.”

Другим речима, дуг се мора платити па било то сада или касније.

У Хрватској, на пример, где је овај проблем много израженији, држава је са банкама постигла споразум да се камате на постојећим кредитима смање за око један одсто, а банкама ће се увести порез само на кредите у францима. На то могу да рачунају они којима је то прва некретнина и који имају кредит до 100.000 евра, у францима, на рок од барем 20 година.

Драган Петровић из Новог Сада, један од дужника у „швајцарцима” за стамбени кредит, каже да се продужењем рока за отплату кредита не штите грађани, већ банке.

– Права помоћ дужницима је да банке поштују одредбе о висини камате каква је уговорена. Није рата за кредит у „швајцарцима” повећана само због јачања вредности ове валуте, већ и зато што банке не поштују одредбе о висини камате. Сада је, на пример, либор као мера вредности швајцарског франка на историјском минимуму од свега 0,1 одсто, али банке за тај део нису смањиле камату, већ су повећале своју маржу тако да нема ефеката од смањења либора. Значи, њихова зарада је пет, шест одсто на овим кредитима – каже овај дужник који све наде полаже у то да ће Закон о заштити корисника финансијских услуга који ступа на снагу у децембру банке натерати да врате камату на уговорени ниво.

Преиндексација кредита у евре такође није никакво решење, јер због јаког франка дуг у еврима се увећава као да никакве отплате није било.

Дужници се надају да би то што чак њих 30.000 има проблем да отплаћују своје рате и што би потенцијално толико станова могли да врате својим кредиторима банке могло натерати да промене своје услове. Стручњаци, међутим, упозоравају да је у „швајцарцима” само три одсто укупних пласмана банака. То казује да банке нису угрожене чак и када би све хипотеке доспеле на наплату. У другим земљама, где је тај однос пласмана много већи, банке су у много незавиднијој ситуацији у случају да дужници не могу да плаћају кредите у „швајцарцима”.

У банкама тврде да њихове камате нису разлог за то што дужници тешко плаћају кредите у „швајцарцима”, јер камату, кажу, не чине само либор и маржа, већ и ризик земље, порез на та средства и остало. По њима, разлог за претешко дужничко бреме је то што је швајцарска валута драстично ојачала, а динар ослабио. Када поменути Закон о заштити корисника финансијских услуга буде ступио на снагу, дужници ће видети, кажу банкари, да им рата, због курса, није много мања.

У Уникредит банци предлажу да се рок отплате кредита продужи за десет година. Тиме би се рата кредита готово преполовила, а то би дужницима олакшало отплату. Међутим, овакво реструктурирање кредита подразумева плаћање камате на овај дужи рок. У случају да вредност „швајцарца” падне на ниво од 1,4 или 1,5 према евру кредит би се у том тренутку, што је повољније за дужнике, могао конвертовати у евро како би се избегле неке будуће ситуације с растом „швајцарца”. Након конверзије рок доспећа би се могао скратити.

Како, за сада, ствари стоје, Србија се још озбиљније није позабавила овим питањем. Можда ће нашим „швајцарцима” пре помоћи централна банка те алпске конфедерације постепеним смањивањем вредности своје валуте, јер им тако јака монета квари многе рачунице.

Ј. Рабреновић

----------------------------------------------

Шошкић: Помоћи ћемо грађанима

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је јуче да постоје различите могућности за олакшавање терета грађанима који су узели кредите у швајцарским францима, који се, пре свега, односе на редизајнирање плана отплате тих зајмова. „Дијапазон могућих решења је велики, и при том, треба бити опрезан да се не нарушавају постулати равноправности и добре тржишне утакмице, да немамо ситуацију у којој ћемо другачије третирати грађане у зависности од тога да ли су узели кредит у једној или другој валути”, истакао је Шошкић у интервјуу за Танјуг.

Према његовим речима, „решење које иде у правцу тога да држава треба да интервенише требало би врло опрезно анализирати, имајући у виду да немамо буџетских средстава за ту врсту субвенције”. С друге стране, не смемо нарушити равноправност грађана, у смислу да се помажу једни, а не други, јер иницијално су кредити деноминирани у швајцарским францима били јефтинији и људи који су их узели дуго су имали ниже каматне стопе, па и данас је каматна стопа нижа него на кредите у еврима и другим валутама”, указао је гувернер.

Шошкић је указао на добровољно реструктурирање дугова грађана које у себи подразумева различите могућности, а једна од њих је да се продуже рокови доспећа, што по правилу може да смањи месечне рате. „У оквиру разговора који грађани могу имати са банкама потпуно је легитимно поставити питање да ли је могуће да се у одређеном периоду месечне рате фиксирају, а да се након истека тог рока, дизајнира план отплате на начин да дужници могу редовно да измирују обавезе, уз евентуално продужавање тог рока”, навео је гувернер.

Као могућност остаје и конверзија кредита у неку другу валуту, додао је Шошкић. „Ја свакако не бих препоручио грађанима да ту могућност не анализирају, али треба имати у виду ако пређете из једне валуте која је доживела свој историјски максимум, као швајцарски франак сада, у том тренутку и по том курсу, онда је питање да ли је то дугорочно најисплативија могућност”, истакао је гувернер.

----------------------------------------------

Пао „швајцарац”

Женева – Швајцарски франак јуче је нагло ослабио након што су се појавили извештаји о томе да Швајцарска национална банка планира да одреди привремени циљни распон вредности домаће валуте према евру.

Франак је јуче на берзи у Цириху на почетку трговања ослабио према евру за 2,9 одсто, па се заједничка европска валута продаје за 1,1408 франака према рекордно ниских 1,007 франака од прошлог уторка, пренела је агенција АП.

Вредност швајцарског франка је прошле седмице порасла на нови рекорд у односу на евро и долар, услед тога што су улагачи због велике хировитости на тржишту и у страху од светске дужничке кризе тражили сигурније инвестиције.

Медији у Швајцарској су протеклог викенда јавили да СНБ планира додатне мере за слабљење прејаког франка.

Танјуг