Економија
Ју-Ес стил смањио губитке
Од нашег сталног дописника
Вашингтон – Из централе „Ју-Ес стила”, највећег америчког произвођача метала (по количини), управо је саопштено да се општа ситуација компаније у последњем кварталу 2011. поправила у односу на ону од пре годину дана. И последње тромесечје је додуше завршено са губитком, али мањим од пређашњег, док се за први овогодишњи квартал очекују још бољи резултати.
Чист губитак на нивоу целе корпорације у последња три месеца 2011. износио је 226 милиона долара, док је у истом периоду 2010, минус био 249 милиона, преноси агенција Блумберг.
Ипак, најновији губитак је већи од очекиваног, пре свега због смањене тражње у Европи и нижих цена челика. Европски огранак, коме припадају челичане у Словачкој и (до јуче) у Србији, евидентирао је оперативни губитак од 89 милиона, знатно већи од онога из 2010, када је тај минус био 39 милиона долара.
Предаја железаре у Смедереву влади Србије овде је забележена уз напомену да би књиговодствени губитак због тога – дакле не онај у опипљивим доларима – могао да износи између 350 и 450 милиона долара, колико челичана вреди у књигама које се воде у Питсбургу. Ово иначе нема никаквог утицаја на оно што је преузела влада Србије.
Напомиње се да челичана у Словачкој боље послује од оне у Србији, пре свега зато што производи висококвалитетни челик за аутомобилску индустрију.
М. Мишић
Последњи коментари
Dajte ljudi, nadjite neku Kinesku firmu da to otkupi pa da zivite kao ljudi.
Da je nešto vredelo u toj železari to bi već prodali Amerikanci a ne nama ostavili za dolar ako je ta vest uopšte tačna. Pre će biti da su neki dug preneli na nas a pošto je vlada preuzela i predhodni dug pre ulaska US Stila verovatno je i sada peeuzela neki dug. Kome su Amerikanci nešto dali džabe, a posebno nama.
Celik polako odlazi u istoriju i ni jedna firma na svetu ne moze da zaustavi istoriju.Novi materijali, boljih osobina sve vise zamenjuju dobri stari celik.Nasa zemlja je bila vodeci graditelj obbjekata sa celicnim konstrukcijama i gradila je mnogo po svetu, a spomenik tom vremenu je i toranj na Avali.Nasi politicari nisu reagovali na vreme na tehnoloske promene, fabrika nije privatizovana kada je trebalo.Danas treba videti kako da se ova situacija ublazi i kako da se i mi postepeno ukopimo u savremena ekonomska kretanja-







