Да ли је „Подрум Палић” намерно уништен? То питање остаје актуелно и пошто је ова фирма, одлуком надлежног суботичког суда, пре неколико дана банкротирала. Питање има нарочито смисла због застрашујуће слике компаније која се у огољеном облику приказала пре неколико дана у Суду – од фирме основане 1896. године, која никад од постанка до 2004. године (кад је њен већински власник постала „Си енд Си групација”) није имала губитке, остала је – само љуштура. Све што чини једну фирму – костур, кор бизнис, радници. производња, технологија, роба, финансије... – у „Подруму Палић” после четири године више није постојало. Од 2004. до 2008. темељно су из предузећа исисани пословни хардвер и софтвер, па последњи очајнички покушај стечајног управника Љиљане Божиновић да стечајем кроз реорганизацију спасе познату винарију (са заштићеним географским пореклом вина) завршио се пре неки дан банкротом фирме.

Посртање, а затим и пропаст једног од брижљиво гајених домаћих брендова („вина с песка”), уз незаменљиву улогу новокомпонованих („контроверзних”) предузетника, очигледан је доказ једне од странпутица српске транзиције.

План реорганизације кроз стечај (од 15. августа 2008. године) не оставља дилему – „Подрум Палић” је опљачкан с предумишљајем и остављен „на улици” да умре као клошар. „Капитал је практично нестао у годинама пред стечај”, пише у Плану реорганизације, а та оцена поткрепљена је податком да је капитал предузећа на крају 2003. године био 420.046.000 динара, а на крају 2007. године – 14.276.000 динара. Дајући позитивну оцену том Плану, стечајна управница Љиљана Божиновић изриче веома озбиљну оптужбу на рачун власника („Си енд Си групације” и њеног газде Војина Ђорђевића) у којој тврди „да није добила ниједан уверљив доказ да су власник и органи управљања преузимали било какве логичне мере којима би санирали очите поремећаје у пословању”. Може ли се ова реченица читати и као упирање прстом у предумишљај власника да уништи предузеће.

Стечајна управница примећује да „Подрум Палић” 106 година (од 1896. па до 2002. године) није имао изразитих пословних проблема и важио је за успешно предузеће. Затим је, према подацима из Плана реорганизације, „Подрум” трансформисан (приватизован) у акционарско друштво, а од 2004. године пословао је у саставу „Си енд Си групације” са већинским власништвом (89,55294 одсто) четири компаније Војина Ђорђевића – „Си енд Си компани”(преименован у „Премиум ликвид” 20. децембра 2006), „Си енд Си промет”, „Си енд Си сервис” и „Си енд Си шпедиција”.

Улазак у „Си енд Си групацију” био је погубан за „Подрум” који губи самосталност у пословању и постаје подређен интересима групе. „Чврста и у складу са Законом о привредним друштвима прописана организациона структура не постоји... у развој ’Подрума’ ништа није уложено... драстично је смањен број запослених... промењена структура производње, нарастају неизмирене обавезе по акцизама... преузимају се јемства за дугове других фирму у групацији...”, пише у Плану стечаја кроз реорганизацију који је почео да се примењује 18. априла 2008. године. Тај План предвиђао је неколико мера: да се пола имовине задржи у власништву „Подрума Палић”, а да се друга половина пренесе на фирму „WOW Winery” (власништво Војиновог брата Живојина Ђорђевића која већ користи производне погоне „Подрума”) уз обавезу да она преузме и кредит од 322 милиона динара узет код Комерцијалне банке, да се „пребију” обавезе и потраживања унутар Групације (што је, иначе, била честа и одомаћена пракса), да се репрограмирају на седам година дугови (9,5 милиона евра) Пореској управи, локалној самоуправи и јавним предузећима и да се настави производња стоног, квалитетног и вина са заштићеним географским пореклом чије су стопе акумулативности од 20 до 100 одсто.

У финансијским пројекцијама реорганизације кроз стечај тврдило се да већ у првој години реорганизације, али и 2010, 2011. и 2012. године (њено укупно трајање) „Подрум Палић” може да послује без пословног губитка, губитка из редовног пословања и нето губитка.

Стечајна управница Љиљана Божиновић имала је потребу да у свом мишљењу о поднетом Плану реорганизације нагласи да су га правиле стручне службе „Подрума Палић”, а не бивши власник. А да би илустровала како су предузетник Војин Ђорђевић и његова „Си енд Си групација” уништавали „Подрум Палић” и из те фирме исисавали све њене вредности, стечајна управница нашла је за потребно да укаже на неколико важних детаља којима се није бавила стручна служба при изради Плана реорганизације кроз стечај.

Тако Љиљана Божиновић документује да је од уласка Војина Ђорђевића у „Подрум Палић” до стечаја фирме укупан приход од 525.703.000 динара пао на 215.569.000, укупни расходи пословања су 2003. године били 545.194.000 динара (103,7 одсто прихода) а 2007. године 348.041.000 динара (161,45 одсто укупних прихода), а губици су порасли 6,79 пута – са 19.491.000 на 132.472.000 динара.

Кад се упореди имовина (односно биланс стања) – неизмирене обавезе на крају 2003. године износиле су 40.880.000 динара а на крају 2007. године 877.070.000 (раст од 2.145,7 одсто), од тога неизмирене обавезе (држави) за ПДВ биле су 36.063.000 динара (на крају 2004) и порасле су 789,3 одсто (на 284.634.000 на крају 2007. године). Ненаплаћена потраживања такође увећавана су 474,9 одсто – са 138.925.000 (2003. године) на 659.757.000 (крај 2007). Коначно, капитал се истопио – спао је на крају 2007. године на само 3,4 одсто суме коју је предузеће имало на крају 2003. године (са 420.046.000 на 14.276.000 динара).

Анализирајући предложени План реорганизације, стечајни управник отворено је изразио сумњу да „Подрум Палић” може да наплати своја потраживања од осталих фирми из „Си енд Си групације”. А затим следи кључно мишљење стечајне управнице Љиљане Божиновић: „Интереси Групације или повезаних лица који су доминирали до стечаја апсолутно морају бити елиминисани у периоду спровођења реорганизације... Постоји могућност економског опстанка ’Подрума Палић’ ако се потпуно осамостали у одлучивању и управљању својим пословањем... Услов над свим условима је потпуно одвојено функционисање ’Подрума Палић’ од групације повезаних лица”.

Од свега тога ништа није урађено.

Последњи редовни квартални извештај стечајног управника „Подрума Палића” поднет је Привредном суду у Суботици 19. априла ове године и у њему се каже да је од почетка године „Подрум” требао да сервисира три рате (око 31 милион динара) по Програму репрограма дугова из предстечајног периода, али да није успео да измири ове обавезе због, како се у извештају наводи, нерешеног статуса.

Стечајни управник наводи да се већ годину дана очекује да фирма „Медопродукт” преузме на себе кредит Комерцијалне банке, а за узврат да на себе препише 50 одсто непокретности „Подрум Палића”. Пошто око тога ништа није предузето, није се могао закључити ниједан озбиљнији уговор са заинтересованим партнерима око улагања, пошто је стално била присутна опасност активирања наплате кредита, што је аутоматски значило и банкрот „Подрума”. Стечајни управник наводи да условима неповољних кретања на тржишту и смањењу куповне моћи треба додати и немогућност наплате око 75 милиона динара потраживања од „Премиум ликвида” (компаније која је наследила „Си енд Си групацију”), који је такође банкротирао.

Тако су на „Подруму” остале обавезе у укупној висини од 1,068 милијарде динара. Из предстечајног периода највећи дуг је према Пореској управи – 614.784.852 динара.

Предузеће „Подрум Палић” ипак није само дужник, оно се појављује и као поверилац и то према „WOW винарији ” која, према извештају стечајног управника, не плаћа закуп, а то је требало да буде део договора око преузимања кредита Комерцијалне банке.

На дан подношења последњег извештаја стечајног управника Привредном суду „Подрум Палић” је имао око 80 милиона динара у залихама (производи, сировине, репроматеријал), а још од 2009. године отежано је измиривао обавезе према добављачима.

Још тада, априла ове године, стечајни управник је упозоравао да се смисао свега урађеног за спас „Подрума Палић” доводи у питање уколико се не предузму мере за пренос кредита. „Досадашње понашање кључних поверилаца показало је апсолутно одсуство воље да се заједнички решавају најважнија питања опстанка субјекта реорганизације, а што би било у интересу повољније наплате и њихових потраживања”, стоји у извештају.

И тада је адвокат „Медопродукта” и „WOW винарије” тражио одлагање како би се наставио поступак преузимања кредита од Комерцијалне банке, а у замену за 50 одсто непокретности „Подрум Палића”. Међутим, како ни поред одлагања у том послу ништа није урађено и пошто се околности нису промениле, 28. јула затражен је – банкрот „Подрума Палић”.

Александра Исаков – Миша Бркић