Економија
Камате као на пијаци
Анкета НБС о каматним стопама на кредите становништву указује на извесне промене и потврђује драстичне разлике цене кредита
У јулу ове године Народна банка Србије је међу банкама спровела анкету о каматним стопама на кредите становништву у периоду април–јун 2010. године. Подаци су добијени од пословних банака и Народна банка Србије не одговара за њихову тачност и исправност, назначено је у саопштеним резултатима анкете. Искључиво су информативног карактера, не представљају званичну понуду пословних банака и њихово објављивање ни на који начин не обавезује НБС.
Показатеље Народне банке из анкете о каматама у јуну 2010. године упоредили смо са подацима из исте анкете у јуну 2009. На први поглед, рекло би се да су разлике у просечним каматама и њиховим најнижим и највишим износима између два јуна незнатне или мале, али од банке до банке оне су драстичне.
Просечна каматна стопа на стамбене кредите индексиране у еврима на дан 30. јун 2010. била је 8,58 одсто. Реч је о каматама које банке утврђују у складу са својом пословном политиком, или нуде кредите с уговореном фиксном каматном стопом. Сосијете женерал банка Србија и Универзал банка примењују фиксне каматне стопе. Последњег дана јуна 2009. код банака које каматну стопу одређују својом пословном политиком и не везују је директно за референтну основу, укупна каматна стопа кретала се у распону од 6,9 до 12 одсто, при чему код највећег броја банака (пет) њихов распон износи између 6,01 и 9,0 одсто.
Редовна каматна стопа на текуће рачуне (дозвољене позајмице) у јуну 2010. године кретала се од 21,95 до 38,42 процента, а у истом месецу 2009. од 12,8 до 27,6 одсто.
На недозвољене позајмице редовна каматна стопа на текуће рачуне у јуну ове године биле је у распону од 24,95 до 98 процената, а у јуну 2009. најнижа камата била је 30, а највиша 72 одсто.
Најнижа камата за потрошачке кредите индексиране у еврима у јуну 2010. кретала се од 12,75 до највише 22 одсто. Поређења ради, годину дана раније овај кредит могао је да се добије са каматом од 12,8 одсто, као најнижом, а неке банке су је зарачунавале и по стопи од 27,6 процената.
Камата за потрошачке кредите у динарима у јуну ове године кретала се од 13 до 33,6 процената. Најнижа овогодишња камата на ову врсту кредита била је за 3,5 процентних поена нижа од прошлогодишње (16,4 одсто), док су највише биле идентичне (33,6 процената).
Камата на готовинске кредите индексиране у еврима овогодишњег јуна, од банке до банке, кретала се од 12,96 до 20,2 процента, а у истом месецу прошле године била је од 13,2 до 24 одсто.
Најнижа камата на готовинске кредите у динарима у јуну прошле године од 17,5 одсто била је готово двоструко већа од највише – 34,5 процената, а ове године тај однос се није много променио. Најнижа је 14, а највиша 27,25 одсто.
И ова анкета Народне банке је показала да, баш као на пијаци, пре него што се пазари кредит, обавезно треба упоредити цене на свим „тезгама”.
А. Микавица
Последњи коментари
Ukinuti Narodnu banku očigledno je to besmislena institucija . Haos koji postoji pothitno regulisati.Zar u svemu trebamo da budemo najgori i najcrnji .
Kamatne stope? To bi imalo smisla,da je poslovanje zakonito. Predpostavimo,da svojim postenm radom zaradim 100.000Din. Mogu da kupim automobil,npr. Da ne bih nosio "gotovinu", uplatim na sopstveni tekuci racun taj iznos 100 NOVCANICA od po 1000 Din To ostaje tu gde sam uplatio. Kupim automobil (kartica moje banke), za 100.000 (to je sada ELEKTRONSKI NOVAC). Da li je taj novac u OPTICAJU? Sada je u opticaju 100 x 1000Din + 100.000 "elektronskog novca". A to je 200.000 Din. Znaci, inflacja je 50%. Na cemu se bazira POKRICE za 100.000 elektronskog novca? NA NOVCU (100x1000 Din). Ali, tih 100 novcanica ima svoje pokrice za 100.000 a ne za 200.000. Da li je PLASMAN NOVCA BEZ POKRICA kriminalna operacija? Da.
Razume se, neko ce podici 100x1000 Din, i bilo kakav dokaz o izvrsenoj prevari - nestaje.Kamata je tacna (zbog inflacije izazvane KRIMINALNOM OPEARCIJM).
U Cemu je ovde problem- mislim da razlike u kamatama su odlicne stvari. Jer pojedinac kao klijent moze da bira banku s najpovoljnjom kamatom za njega.Kreditna vrednost (cedo to je tih 100.000 dinara koje nisu pokrivene) je sracunata u principu 4 puta neto plata minus rashodi znaci novac koji Vam ostaje kao visak pole placenih svih primarnih i sekundarnih potreba.Kamata je racunata na principu rizika koji pojedinac predstavlja banci. Znaci jedna banka moze da koristi istu formulu za kreditnu vrednost dok ce za tu uslugu naplatiti kamatu -kamta je bazirana na onsovnu vrednost plus rizik. Zato je dobro sto banke imaju razlicite kamate.Pojedinac moze da bude odbijen kod jedne banke a primljen kod druge za sav kredit ili odbijen za jednu kamatnu stopu a primljen za vecu kod iste.
Pokausao sam vrlo jednostavno od objasnim da bankarsko trziste je traziste novca i rizika kad klijent treba novac.
Milan Independent Senior Financial Consultant-London







