Више страних инвеститора, међу којима су и неке од највећих кинеских компанија, заинтересовано је за градњу нове термоелектранеу близини рудника угља „Штаваљ” код Сјенице, потврдио је јуче за „Политику” Петар Шкундрић, саветник премијера за енергетику.

– Пре неколико година урађена је предстудија изводљивости о квалитету и количини угља из рудника „Штаваљ”, као и о могућности изградње једног новог термоблока, снаге око 300 мегавата. С обзиром на то да је реч о веома квалитетном угљу, неколико потенцијалних страних инвеститора,али и неке од највећих кинеских компанија су се заинтересовале за цео пројекат – појашњава Шкундрић.

Реализацијом ове инвестиције Србија би значајно оснажила електроенергетски сектор и била би у прилици да извози веће количине струје него данас. Инсистира се, уколико пројекат заживи, да се реализује према највишим стандардима у области заштите животне средине, с обзиром на то да би се нова термоелектрана налазила у природном резервату који представља једну од најчистијих средина у нашој земљи.

Истовремено је важно, наглашава Шкундрић,да се води рачуна о технологији која би била коришћена, будући да се ради о неразвијеном подручју, а оваква инвестиција би у великој мери покренула привреду овог краја, што би довело да запошљавања оних који су сада без посла.

Реализацијом ове инвестиције Србија би оснажила електроенергетски сектор и била би у прилици да извози веће количине електричне енергије него данас, закључује он.

На нивоу владе још није, како се незванично сазнаје, донета одлука да ли би се за избор новог стратешког партнера расписивао тендер, или би се посао договорио кроз директан контакт наше државе и компаније заинтересоване за овај посао.

Будући да су тендери за градњу појединих термоелектрана пропали, попут оног за ТЕНТ Б-3, може се очекивати да се цео посао око „Штавља” заврши кроз директан разговор, између осталог и због скраћења рока за реализацију целог пројекта. Јер би он много дуже трајао ако би се поштовала цела процедура расписивања јавног позива.

Иако је најава Златка Драгосављевића, државног секретара Министарства животне средине и рударства, о градњи нове термоелектране на Пештери снаге 320 мегавата одјекнула у јавности као изненађујућа, треба рећи да се о овом пројекту причало још пре годину и по дана када је било речи о стратегији реформе рудника с подземном експлоатацијом за које није била предвиђена приватизација, већ стратешко партнерство.

Стратегија је предвиђала привлачењестранихинвеститора, којибитребалодаизградетермоелектране, апотомдадржавасрудницимапостанестратешкипартнертихтермоелектрана. Управо је такав план предвиђен и за „Штаваљ”. На тај начин бисекрозпроизводњувишеенергијенапосебанначинвраћало утермоенергетскисистемСрбије, гдеимјеиместо.

Сматра се, каже саговорник упућен у цео пројекат, да је то оптималанмодел, којипружанајбољешансезаразвојрудникас резервама угља, доконимакојиихнемајуобезбеђујепостепенулазакупроцесњиховогзатварања.

Још једна потврда да се на овај пројекат гледа озбиљно могло би бити и то што се међу приоритетним пројектима на сајту Министарства просторног планирања и рударства налази управо „развој рудника угља и изградња ТЕ ’Штаваљ’”.

Како се може видети, реч је о гринфилд инвестицији. Предстудија изводљивости за овај пројекат потврђује да су резерве угља у „Штављу” око 124,6 милиона тона, производни трошкови 16,99 евра по тони, производна цена по киловату 4,16 евроценти.

Капитални издаци – односно улагања у развој рудника угља износила би 367,6 милиона евра, а изградња нове термоелектране 375 милиона евра, односно укупна вредност пројекта би била 742,6 милиона евра.

Пројекта предвиђа могућност финансирања преко ИПА претприступних фондова, кроз концесију или приватно финансирање.

Јасна Петровић

--------------------------------------------------------

Нафта из шкриљаца

Шкундрић каже да су последње две године рађене анализе уљне компоненте на основу ранијих прелиминарних истраживања налазишта шкриљаца, где су се резерве нафте процењивале на око 200 милиона тона. До данас је неколико реномираних светских компанија исказало заинтересованост да експлоатишу нафтне шкриљце са налазишта код Алексинца. Уколико би се кренуло у производњу и била потврђена ранија истраживања, Србија би могла да подмири своје педесетогодишње потребе за нафтом. Иако у Србији има још лежишта уљних шкриљаца, за сада је план да се експлоатација врши у алексиначкој регији, јер су за остале локалитете потребна додатна истраживања. С овог налазишта нафтних шкриљаца могуће је годишње произвести око 600.000 тона сирове нафте, што је знатна количина која може да замени део увоза црног злата у Србију, где се годишње преради око 4,3 милиона тона сирове нафте.

-----------------------------------------------------------------------

Јеремић: Кинези хоће да уложе две милијарде долара у пројекте у Србији

Кинески привредници су јуче у разговорима са српским министром спољних послова Вуком Јеремићем у Хонг Конгу исказали спремност за инвестирање две милијарде долара у пројекте у Србији.

Кинески предузетници су посебно интересовање показали за директне инвестиције у области енергетике и текстилне индустрије.„Једна од компанија изразила је спремност да пребаци значајан део своје производње за европско тржиште у Србију, док су остали пројекти гринфилд инвестиције у области високе енергетске технологије”, рекао је Јеремић.

Договорено је да већ током наредне недеље у Београд допутују кинески стручни тимови, који би са српским представницима договорили услове и припремили текстове споразума о разумевању који би могли бити потписани до краја октобра, када се очекује посета гувернера једне од економски најразвијенијих кинеских провинција Гуангдонга.

Танјуг