Иако је гориво у Србији за возаче и даље врло скупо, ако им је за неку утеху – јефтиније је од максималних цена које је прописала држава. Тако, на пример, уместо да се дизел Д2 на пумпама точи по „државним” ценама од око 99,45 динара за литар, он је јефтинији за око четири динара.

Евродизел је код приватника још јефтинији него код НИС-а или Лукоила. Док се на НИС-овим пумпама точи по цени од 105 динара, код Лукоила за 105,9 динара – код највећег броја приватника цена је нижа за седам до 11 динара од максимално прописане и може се купити за 94, односно 98 динара. По цени од 105,9 динара овај дериват продаје се и на већини МОЛ-ових и ОМВ-ових пумпи.

С обзиром на то да се ово гориво једино слободно увози и да му је набавна цена нижа за око 20 динара трговци би имали рачуницу да га продају јефтиније од 15 до 16 динара, каже Бобан Атанацковић, председник Удружења Нафта а.д. 

Возачи који међутим у своје аутомобиле могу да сипају искључиво бензин немају могућност да бирају, јер је бензин једино јефтинији код НИС-а и то за око два динара. На већини осталих пумпи бензин од 95 октана точи се по цени од безмало 112 динара, како је држава и прописала.

На питање како то да има простора да се снизи цена дизела Д2, који производи НИС, а нема могућности да се то учини и за бензине који излазе из исте рафинерије, Атанацковић, одговара да је разлог тај што је руски партнер знатно снизио велепродајну цену дизела, дакле ону по којој се ово гориво преузима у Панчеву, али то није учињено за бензине, тако да ту простора за појефтињење нема.

Самим тим што је снижена велепродајна цена дизела аутоматски је повећана маржа за овај дериват и она уместо пет сада износи десетак динара, каже Станко Шарац, власник приватних пумпи Гаспетрол у Панчеву.

Он потврђује да је НИС недавно после притиска приватника одлучио да снизи велепродајну цену. Учинио је то, међутим, само за дизел гориво, али не и за бензин, чија је маржа пет или испод пет динара. А за нормално пословање просечне бензинске пумпе, потребно је да има најмање 10 евроценти марже по литру продатог деривата.

Шарац каже да се власници приватних бензинских пумпи неће задовољити прећутним НИС-овим компромисом и већ је од Министарства енергетике затражен састанак на тему како убудуће да се спречи толика разлика у маржама између НИС-а и осталих трговаца, а да се очува приватни сектор у Србији. „НИС је вероватно мислио да тиме што сада имамо зараду на дизелу од око десетак динара и нешто мање од пет на бензинима у просеку добро послујемо, што је неприхватљиво”, каже он.

Идеја тржишне утакмице је да сви имају једнаке услове, што у Србији није случај, поручују приватници, јер је НИС и тада и сада имао монопол и диктирао услове пословања.

У Петробарт-АВИА, такође, потврђују да је једини разлог због ког је цена бензина нижа само код НИС-а тај што руски партнер није снизио велепродајну цену и за овај дериват, додајући да уколико би се то догодило да би у тржишној утакмици и све друге пумпе снизиле цену деведесетпетици.

Приватници ће затражити од Министарства енергетике да се усклађивање трошкова промета, односно малопродајне марже даље врши са утврђивањем цена рафинеријске прераде, износа акцизе, ПДВ-а, продајне цене и еколошке таксе, појашњава Станко Шарац и додаје да се инсистира на томе да тако буде све док се не укине монопол који НИС има на српском тржишту.

У НИС-у потврђују да та компанија спроводи своју стратегију тржишног развоја и иде у сусрет задовољењу потреба својих клијената настојећи да континуирано обезбеди оптималан ниво цена, снижавајући их на свој рачун путем смањења сопствене трговачке марже. Снижење цена је само први корак, након чега ће уследити развитак малопродајне мреже – нове бензинске станице.

Јасна Петровић