Јелена Радовић (Фото А. Васиљевић)

Једно ново занимање, о коме се у нашој широј јавности мало зна, постаје све траженије. Иако рад људи који се баве тим „занатом” није законом регулисан, то ни изблиза не значи да се ти стручњаци баве нечим недозвољеним. Напротив. Баш им је искључиви задатак да се у свим приликама доследно држе прописа. И то не било каквих, већ оних који регулишу порезе. Реч је, без даљег околишања, о професији порески саветник, без којих од доласка иностраних улагања тешко може иоле већа фирма.

Ко су ти људи? Чији? Шта раде? За кога – клијенте или државу? Да ли ће Србија с радом тих стручњака имати мање утаја пореза? Можемо ли с њима брже у ЕУ? На ова и још нека питања за „Политику” одговара Јелена Радовић, консултант – менаџер за порезе у консултантској и ревизорској кући БДО у Београду. Она је своје мастер студије о међународним порезима завршила с великим успехом на сиднејском правном факултету. Сада је у Србији, да своје велико знање пренесе у њен привредни систем. Почетак, каже, за сада обећава.

Порески саветник је, у најкраћем, стручњак који води рачуна о сваком динару који фирма треба да плати за порезе, али да, при томе, држава ни за пару не буде оштећена. Он је, рекло би се, човек за везу између фирми и порезника, али од чијег се рада очекује да сви имају корист и да све буде по прописима. Његово је, дакле, да саветује менаџмент предузећа о пореским, царинским или сродним питањима. Да им предлаже одговарајућу пореску политику, планове, да припрема и подноси пореске пријаве, прави билансе... и, на крају, заступа своју кућу пред управним и судским органима. Наша саговорница инсистира на чињеници да су порески саветници управо они људи чија професионална свест и савест мора бити увек изнад сваке радње којом се покушава избећи плаћање или утаја пореза.

Питамо је да ли у нашим условима, где је врхунско умеће изиграти пропис или утајити порез, постоји правни оквир за рад пореских саветника? Како се, коначно, стиче то звање?

– Нацрт закона о пореским саветницима, с пратећом регулативом, написан је још 2007, али до данас није ушао у скупштинску процедуру. Тим прописом требало би до танчина да се уреди легитимно, слободно, самостално, независно и професионално бављење тим занимањем. Бар онако како је то уређено за ревизоре. Могућност бављења професијом, права и обавезе пореског саветника, кодекс понашања, лиценцирање, стицање знања и звања, треба да се уреди законом и пратећим прописима – каже наша саговорница.

Шта то значи?

– Порески саветник, ако жели да се бави тим послом одговорно и професионално, не може, макар и под притиском менаџмента, да даје савете како да се утаји порез или да се вештим манипулацијама затиру трагови у плаћањима, рецимо ПДВ-а. То је већ свет изигравања прописа и у тако нешто ниједан професионалац неће ући. Његова обавеза је, пре свега, да својим клијентима или менаџерима предлаже оптимална пореска решења, примењујући добровољно и доследно сваки пропис. Не зато што може да га стигне казна, ако га ухвате у превари, већ због тога што тако треба и мора – наглашава наша саговорница, јер развијене економије управо на томе почивају.

Веома је важно, додаје, да порески саветници знају не само домаће пореско законодавство и процедуре, већ и све оно на чему почива најбоља пракса у свету. За нас поготово оно на чему инсистира ЕУ у својим директивама. Потреба за пореским саветницима постаје из године у годину све већа с поодмаклом приватизацијом и недавно одмрзнутом применом Споразума о асоцијацији и придруживању Србије Европској унији.

Шта нас ту чека?

– Србија је још 2001. започела пореску реформу с намером да се што више приближи Европи. Наш закон о ПДВ-у је, генерално, у највећој мери у складу са нормама ЕУ, али не и докраја. У извештају о напредовању Србије ка ЕУ стоји, рецимо, да би требало да укинемо нижу стопу ПДВ-а на компјутере и пратеће компоненте, као и на куповину првог стана за личне потребе. Неусклађеност постоји и кад је у питању посебна или нижа стопа пореза од осам одсто на испоруке ђубрива или семена за репродукцију.

Иако истиче да је реформа пореског система наше земље у великој мери допринела усклађености са захтевима ЕУ, наша саговорница напомиње да још много шта треба да се уради на пољу усклађивања пореских прописа са регулативом уједињене Европе.

– Независно од неопходности законодавних измена, најзначајнији подухват наше земље у овом тренутку треба да се огледа у повећању транспарентности рада Пореске управе и способности државне администрације да предузме обавезе које проистичу из процеса интеграције у ЕУ. С друге стране, неопходно је радити и на унапређивању свести обвезника о предностима добровољног поштовања прописа – напомиње Јелена Радовић.

Слободан Костић

-----------------------------------------------------------

Један шалтер, али у мрежи компјутера

Инострани инвеститори Србији стално замерају на дугој процедури за добијање разних дозвола, али и поступцима који су богомдани за корупцију. Шта ту учинити?

– Не тако давно, увели смо једношалтерски систем регистрације, на коме привредни субјект приликом добијања решења о регистрацији треба да добије матични и порески број, као и пријаве код фондова за пензијско и здравствено осигурање. То је видан напредак, али тај систем „one stop shop registаr”, мора да пронађе и свој правни основ у Закону о пореском поступку и администрацији и осталим прописима. Ради унапређења ефикасности нашег пореског система – каже Јелена Радовић – неопходно је електронско повезивање информатичких система Пореске управе, МУП-а, царине, Управе за спречавање прања новца, завода за социјално и пензионо осигурање и осталих државних органа, јер је то најефикаснији пут за сузбијање пореске евазије.