Коморе против свог закона

Министарство финансија и привреде Србије сматра да нови закон о привредним коморама треба да ступи на снагу онако како је предвиђено – 1. јануара 2013, изјавио је државни секретар Влајко Сенић. Он је рекао да је „чврста позиција” Министарства да Закон о коморама треба да ступи на снагу „онако како у њему пише” и подсетио да је донет пре више од три године. Сенић је истакао да је „било сасвим довољно времена да се сви заинтересовани припреме за ступање на снагу тог новог закона”.

Законом о привредним коморама, који је Скупштина Србије усвојила у мају 2009. године, укида се обавезно чланство у коморама и уводи могућност да предузећа сама изаберу начин како ће да се удруже.

– Верујемо да ће све постојеће привредне коморе наставити да раде, али желимо да отворимо простор да се оснивају нове и да ради тржиште – рекао је Сенић.

Он је истакао да је за Министарство финансија и привреде примена тог закона веома важна у склопу иницијативе укидања великог броја парафискалних намета предузећима.

– Сматрамо да предузећа добровољно и самостално треба да одлучују да ли ће бити чланови одређених привредних комора, као и у којем ће износу плаћати чланарину – рекао је Сенић.

Повод за ово реаговање Министарства финансија и привреде је претходно саопштење Привредне коморе Београда да је ,,на основу захтева привредника, чланова Управног одбораи Скупштине”  покренула иницијативу за измену поменутог Закона или за одлагање његове примене. Са образложењем да су „коморе потребне привреди, као легитимни и легални заступници интереса малих, средњих и великих привредних субјеката”.

Покрајински секретаријат за информације пренео је јуче да су председник Скупштине Војводине Иштван Пастор и председник Привредне коморе Војводине Ратко Филиповић критиковали решење из Закона о привредним коморама, по којем се укида обавезно чланство предузећа у коморама. Пастор и Филиповић су на састанку у Скупштини Војводине оценили да ће применом измена Закона о привредним коморама настати проблеми у функционисању привредног система. „Овим законом укида се обавезно чланство у коморама и либерализује положај предузећа, односно уводи се могућност да предузећа сама изаберу начин на који ће се удруживати. Таква пракса је постојала и у државама у региону и довела је до негативних резултата”, истакао је Пастор.

Саговорници су оценили да промене Закона о привредним коморама у најгори положај стављају мала и средња предузећа, „која неће моћи функционисати без уређеног коморског система” и додали да је неопходно пронаћи ефикасно решење за измене тог закона пре него што почне да се примењује у пракси.

Милкан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника, не мисли тако.

– Привредне коморе су паракомунистичке творевине које почивају на обавезној чланарини привредника – каже Кнежевић. – Користе више од 70.000 квадратних метара пословног простора, њихов годишњи буџет премашује 25 милиона евра, а плате њихових челника су три пута веће од плате председника државе. Поред обавезних чланарина, огромне приходе стичу и од издавања разних сертификата и потврда, јер су узурпирале функције државе. Својим деловањем оне нису спречиле да у протеклих 12 година око 900.000 људи остане без посла.

Привреда је у потпуном колапсу и такве привредне коморе јој не требају, сматра Кнежевић и поручује да предузетници неће дозволити измену или одлагање примене Закона о коморама.