Треба да градите нове путеве, али и одржавате већ изграђене како би Србија повратила примат у транзитном саобраћају и тако зарадила додатне девизе.

Тако у најкраћем гласи једна од сугестија из „беле књиге” Савета страних инвеститора у којој се сугерише српској влади како да поправи пословни амбијент, привуче што више капитала и отвори што више нових радних места.

Међу стручњацима, политичарима и путарима нема спора да је Коридор 10 „краљица” инфраструктурних послова, али постоји и општа сагласност о још три посла: да се уједначе друмарине како би Коридор 10 био конкурентан за транзит, да се изграде аутопутеви према суседним земљама (Румунија, Црна Гора), као и о томе да је за одржавање изграђених путевапотребно одвојити много више пара јер је оно сада угрожено због скромног буџета. „Ми смо и даље земља која даје дупло мање новца за одржавање по дужном километру пута од било које друге европске или земље у окружењу”, тврде стручњаци и подржавају сугестију Савета страних инвеститора да се новац за те намене мора обезбедити повећањем процента из акцизе на нафту. Изграђени путеви у Србији вредедесетине милијарди евра, за њихово одржавање тренутно се троши 200 милиона евра, а да би рационално управљали тим „капиталом” потребно је годишњеинвестирати у одржавање бар 400 милиона евра иако се помиње и сума од милијарду евра.

У већини разговора на ову тему као незаобилазно питање поставља се способност домаћих грађевинара да изграде преосталих 300 километара аутопута на Коридору 10 и одржавају добру „кондицију” постојећих путева. Јер, најчешћа примедба критичара приватизације у овој области сводила се на оцену да су њоме уништена некад позната и призната грађевинска предузећа која су се бавила изградњом путева у земљи и иностранству. Одговор на те критике била је стратегија „ми градимо Коридор, Коридор гради нас”, односно идеја да се неке домаће фирме „вежбају” на мањим деоницама аутопута, како би се оспособиле за следеће велике послове на том инфраструктурном послу.

Колико је та стратегија била успешна, могло би се видети већ данас када буде отваран (до сада два пута одлагани) тендер за изградњу обилазнице око Димитровграда. Тај посао вредан је 120 милиона евра а финансира га Светска банка, и по оцени путара то је сигурно најкомплекснији објекат који се гради у последњих двадесет година (дужина свих тунела је 3,5 километара, од седам мостова два су велика, а траса је дугачка 5,8 километара). Услови за техничко-технолошке и финансијске референтне вредности за евентуалне учеснике компаније на тендеру били су такви да је било незамисливо да их нека од домаћих фирми самаиспуни.Интересовање је било огромно, откупљено је око 30 тендерских документација, пријавиле су се све светске фирме из Аустрије, Турске, Кине, Бугарске, Русије и један домаћи конзорцијум.

„Димитровград” је у свему први – првивелики тендер, прва већа инвестиција Светскебанке, први пут се тражи таква референтност и први пут је формиран домаћи јак и озбиљан конзорцијум.

–Три домаће компаније, „Планум”, „Путеви Ужице” и „Нибенс група” формирале су конзорцијум и тако сакупиле референце за овај тендер.„Планум” је специјализован за тунеле, „Путеви Ужице“ се све више доказују на мостовима, а„Нибенс група” може лидерски да преузме градњу трасе и део послова од тунела и мостова. Суштина је да је домаћи конзорцијум без проблема дао и техничко-технолошке и финансијске референце за један тако велики и комплексан објекат– каже Мило Ђурашковић, председник „Нибенс групе”.

„Нибенс група” (коју чине предузећа за путеве из Ниша, Београда, Врања и Крагујевца, „Војводинапут”, „Бачкапут”, „Сремпут”, „Партизански пут” и ФАМ) била је једна од фирми које су се „калиле” на деоницама Коридора 10 финансираних из буџета. Ђурашковић каже да су све то били мањи и једноставнији објекти, али и одлична прилика за „загревање” пред велике тендере као што је обилазница око Димитровграда.

– Показали смо на три објекта да смо се припремили за изградњу аутопута. У јулу смо пустили прву фазу радова на деоници аутопута од Левосоја до Букуревца. Други је изградња северног крака Коридора 10 од Хоргоша до Новог Сада између 28. и 38. километра који је завршен јуче, а званично ће бити пуштен у саобраћај 29. новембра. Трећи је деоница аутопута Баточина–Крагујевац, који ће бити пуштен до краја године, а по пројекту је требало да се преда на употребу крајем јануара. Све три деонице су финансиране из буџета Србије, добили смо их на тендеру, завршили пре рока, и у оквирима уговореног буџета испоштовали захтевани квалитет. Ове године имали смо још два велика посла, Савску улицу у Београду и Суботички булевар у Новом Саду. Оба су имала реконструкцију постојећих и изградњу нових трака, подземне и надземне инсталације, осветљење... Оба су урађена пре рока, Савска улица чак пет и по месеци пре задатог рока и за то смо добили финансијски бонус од пет одсто укупне вредности посла. У Новом Саду посао је завршен за 72 дана,баш као што је и било планирано – каже Ђурашковић.

М. Бркић

-----------------------------------------------------------

Пресецање врпце

На питање да ли му смета често посезање политичара за помпезним отварањем појединих деоница аутопута, Ђурашковић каже:

– Можда некоме изгледа дегутантно. У прошлости се злоупотребљавало иако се није радило. Не бих то ставио на рачун ове владе која је заиста кренула да гради, а не само да прича. Има ту мало више помпе, то се не ради само на Коридору и не само у Србији. Реално, то јесте добар повод, али је истина да га крњи подсећање на прошлост. Дешавају се позитивне ствари, нисам за то да се рецитују хвалоспеви. Али први пут откад је транзиција, никад није био овако позитиван тренд да се гради Коридор 10. Има проблема, има неспособности, има ригидности, али се ствари дешавају. У наредна три месецабиће расписан тендер за даљу градњу деонице Хоргош–Нови Сад, тендер за наставак обилазнице око Димитровграда, даља градња Левосој–Нередовац,тендер за обилазницу Београд... све је то добро за покретање привреде. Ове године урађено је 50 километара Коридора 10, што значи да треба изградити још 300 километара.