Српски министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић не предаје се лако. И не хаје за буџетску кризу. Упркос препорукама Светске банке да се завршетак Коридора 10 пролонгира на пет или шест година, он остаје при својим роковима завршетака од четири године. И у јучерашњој изјави за „Политику” поновио је да ће недостајућих 300 километара аутопута биће завршено до 2012. године.

– Имамо милијарду евра за ту намену. Не знам зашто бисмо одлагали радове и слушали те препоруке? – пита Мркоњић.

Ову годину ће, каже, затворити са 47,5 километара аутопута, односно завршених 7,5 километара обилазнице око Београда, 20 километара на јужном краку Коридора 10 код Прешева и 20 километара од Хоргоша до Новог Сада.

План је да до краја 2009. буде завршена експропријација земљишта и пројекти за све деонице, као и да почне градња 8,5 километара аутопута код Димитровграда. Требало би да буду завршени и радови на обилазници око Београда, на делу између Батајнице и Добановаца, као и на јужном краку Коридора 10, односно између Грабовнице и Грделице и осам километара аутопута између Нередоваца и Левосоја, финансирани из међународних извора.

Три сценарија

Процене Светске банке су другачије. С обзиром на време потребно за експропријацију земљишта, дужину трајања тендерске процедуре, спремност за примену плана, обим грађевинских радова, завршетак инвестиционог програма вредног 1,79 милијарде евра у периоду од четири године, према мишљењу њених стручњака, делује амбициозно, ако не инеизводљиво.

Како су прорачунали, за куповину земљишта потребно је минимум шест месеци, а исто толико трају набавке за деонице Коридора 10 које се финансирају средствима међународних финансијских институција, што указује на то да ће бити мало или нимало изградње на овим деоницама пре 2010.

Светска банка на сто ставља три алтернативна сценарија за фазно улагање у Коридор 10 под претпоставком да ће радови бити завршени у периоду од пет до шест година, не опредељујући се искључиво ни за један, али указујући да први од њих производи најмање трошкове у овој години – 125 милиона евра. Овај сценарио, ако би заменио тежи првобитно маркиран као сценарио три, уз заједничке карактеристике за све три опције претпоставља да ће Коридор 10 бити изграђен за шест година, са делимично завршеном експропријацијом и започетом изградњом и завршетком само 20 километара од Хоргоша до Новог Сада током 2009. године.

Ови алтернативни сценарији производе и знатне разлике у расходима током следеће две године. За 2009. годину они су у распону од 125 милиона евра (9,75 милијарди динара) до 201 милиона евра (15,7 милијарди динара). За 2010. годину они варирају од 248 милионадо 343 милиона евра. У сценарију 3 радови се завршавају 2013, али са високим нивоом расхода који, чини се, није у складу са фискалним ограничењима, периодом потребним за куповину земљишта, процесом набавки међународних финансијских институција као и свеобухватним капацитетима за имплементацију предузећа „Коридор 10” д.о.о, указује се у студији Светске банке.

Мудро решење

Да не буде дилеме, Светска банка је одлагање најављеног рока за завршетак Коридора 10, односно преношење овогодишњег трошка у наредне године, као „мудро решење у тренутној фискалној ситуацији” влади предложила после опсежне анализе путног сектора у Србији, пословања државног предузећа за путеве, стања, могућности и потреба, узрока и последица.

Кориговање временског плана за путне радове на Коридору 10 (са сценарија 3 на сценарио 1), по овој студији, смањило би консолидоване расходе државног буџета за око 0,5 одсто у овој години, не рачунајући у то трошкове који се финансирају страним кредитима, који се иначе не доводе у питање.

Трошкови за путеве, укључујући и оне који се финансирају из наплате путарине и наменских пореских прихода, чинили су око пет процената укупних расхода државе у 2008. години. Имајући све то у виду, предложени овогодишњи програми одржавања, градње и измиривања обавеза укупну потрошњу државе на путеве у 2009 (укључујући и расходе које „Путеви” финансирају из сопствених извора) реално би повећали за око десет процената у односу на прошлогодишњу.

Ни Светка банка не пориче чињеницу да влада није пред лаком одлуком. Србија је разапета између две невоље. Прва је потреба за повећаним издвајањима за одржавање, рехабилитацију путне мреже, за репрограмирање нагомиланог дуга „Путева Србије” и још и за државни улог на Коридору. Друга невоља је што је простор за обезбеђење додатних прихода из домаћих извора прилично исцрпљен: повећање цене путарине и акциза на бензин је прилично ограничена могућност, јер би тако Србија постала још скупља за транзит.

Остаје једино да се у овој години, у којој јавне финансије Србије очигледно доживљавају шпиц своје кризе, неки планови одложе за бар годину дана и да се убудуће унапреди ефикасност у планирању и извршењу радова надлежног јавног предузећа, што би смањило и државне субвенције, сугерише се у анализи Светске банке.

-----------------------------------------------------------

Дотирани и планови „Путева”

Иако, уз помоћ државе прилично релаксирано, гаранцијама за нове кредите, повећаним приходима од увећаног пореза на гориво и унапређењем наплате путарине, Јавно предузеће „Путеви Србије” би чак и минимални програм одржавања и реконструкције путева могло да изведе само уз даљу буџетску субвенцију од око 1,8 процената консолидованих расхода државе на републичком нивоу.

Најновија студија Светске банке показује и да је овогодишњи план пословања ЈП „Путеви Србије”, који је одобрила и влада, а који предвиђа уравнотежене приходе и расходе, без текућег губитка, прилично дискутабилан. Банчине рачунице доказују да дефицит није предвиђен јер су пројекције прихода од наплате путарине оптимистичне за кризну 2009, а расходи за одржавање испод онога што рачунице кажу да је неопходно урадити. Ако приходи буду мањи од планираних и ако се ове године измири трошак за експропријацију на Коридору 10 (2, 3 милијарде динара), „Путевима” и ове године предстоји гомилање дугова и мањак, упозоравају ове анализе.

Весна Јеличић
Маријана Авакумовић

(Сутра: Како обуздати пензионе трошкове)