Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 26. септембра – Изгледало је да је све ОК, али се претворило у ОК корал (место немилосрдног обрачуна обрађеног у вестернима). Велеобрт ове врсте одиграо се синоћ у Белој кући.

Домаћин Џорџ Буш окупио је водеће конгресмене и оба главна кандидата за заузимање места на коме је он, Барака Обаму и Џона Мекејна, да заједнички „аминују” његов план да се са 700 милијарди долара стабилизује национално финансијско тржиште чије посртање изазива и глобалне потресе. Али, уместо очекиваног „спасоносног” консензуса, дошло је до још једног политичког „курцшлуса”, тако да се самит распустио без договора. А да ствар буде још гора убрзо је уследио највећи крах једне банке, Вашингтон мјучуал из Сијетла, у америчкој историји, као потврда слутњи да се овдашњој финансијској, а тиме и системској, кризи још не види крај.

Позивајући се на учеснике тог састанка, одржаног изван домашаја јавности, где је за столом у средини седео Буш, а Обама и Мекејн на приличној удаљености један од другог, медији извештавају да је дебата, замишљена као збијање елитних редова, протекла у „незапамћеном ватрирању”. Наједном су, наиме, републиканци оспорили пројекат њиховог страначког првака Буша предлажући мању улогу државе у избављању посрнулих приватних џинова…

По различитим сазнањима, одиграла се нова врста драме на највишем нивоу. Белој кући опозиционе демократе позивале су републиканце да се не противе њиховом сопственом лидеру, Буш је преклињао демократе да „не почињу опет” (кад су учестала њихова пропитивања републиканаца). По завршетку неуспелог самита се, кажу, претпостављени шеф новог програма, вредног 700 милијарди, министар финансија Хенри Полсон није либио да у полуклечећем положају замоли председавајућу Представничког дома, демократу Ненси Пелоси, за „неопходну кооперативност”, на шта га је она, уз опаску о верској припадности, упутила да измоли републиканце јер су они „главни кочничари”…

Ко ће с ким, како и у ком правцу треба да покажу наредне дискусије које би надлежнима могле да ускрате практиковање викенд-опуштања. Ванредни напор функционера ипак није за поређење са општом ситуацијом, коју поједини аналитичари оцењују као „стање пред завршни срчани удар” финансијског система.„Кап” је, убрзо по изјаловљавању политичког самита, стрефила поменуту банку Вашингтон мјучуал (ВМ), чије је седиште у северозападној савезној држави, имењакињи америчке престонице. Федерални регулатори преузели су управу над том финансијском мрежом и одмах је, за 1,9 милијарди долара, продали њујоршком финансијском џину Џеј Пи Морган Чејс.

Крах ВМ је избио на прво место банкарских падова у САД. Вредност имовине те компаније, основане пре 221 године, процењена је на 307 милијарди долара, док је највећи претходни суноврат забележен пре непуних четврт века у случају Континентал Илиноис нешенел бенк, са имовином вредном „свега” 40 милијарди долара.

Чему све ово води и где је излаз питање је које опседа не само америчке него и власти и бизнисмене широм планете, али без јединственог одговора. Док историчари говоре о цикличности криза капитализма, катастрофичари сугеришу да се дошло „до краја”, а између њих се помаља теза да само треба реформисати, прилагодити га новим реалностима, постојећи финансијски систем, и амерички и глобални.

Овдашња тумбања, са ширим још непроцењеним укупним цеховима, избила су у први план и текућег светског самита на заседању Генералне скупштине УН, где учествује око 100 шефова држава и влада, међу којима и председник Србије Борис Тадић. Превладава нада да ће се излаз наћи. У супротном: цех овдашњих ломова, насталих због олаког давања зајмова на пијаци некретнина и хипотека, платиће многи и у Америци и широм света, а поготову недужни који су, како искуство сведочи, главне жртве свих ломова, политичких и економских, националних и интернационалних.