Крекери грешком „оптужени” за орхатоксин

„Житопрерада ДМ” – Нови Бечеј производила је штрудле од смокава не само под својим називом „благо бисерног острва”, него и за трговце, за њихове робне марке, сазнаје „Политика” у Министарству пољопривреде. Управо због те чињенице могућа је и непрецизност у европском извештају о повећаним количинама охратоксина А по ком су са рафова повучени и крекери из Србије. У питању је, сазнајемо, грешка у европском извештају. Крекери не постоје, него се у два различита извештаја Европске агенције помињу исте штрудле из Србије, с тим што је према првом документу пронађено 11, а према другом 15 микрограма охратоксина А по килограму (а дозвољено је три), очигледно у две одвојене анализе, потврђено нам је у Министарству пољопривреде.

У опозиву Управе за храну и ветеринарство Словеније, одакле је и кренула ова прича, објављеном још 28. марта, потрошачи се обавештавају о повлачењу свих количина овог производа због повећане количине охратоксина А и то из „Лидла”, „Леклера”, „Интершара” и „Меркатора” и позивају да, уколико су купили, врате производ на место куповине.

С обзиром на обим извоза и чињеницу да су се налазили на рафовима највећих европских трговаца не чуди податак да је „Житопрерада ДМ” осим у домаћим лабораторијама, потврду ових навода затражила и у аустријској лабораторији одакле очекује резултате посебног вештачења. Произвођач, да подсетимо, тврди да је њихов производ најпре погрешно класификован, а онда и да горња граница охратоксина за фине пекарске производе којима припада и њихова штрудла није ни постављена. И док се из Новог Бечеја све наде полажу у резултате независног тела, у Министарству пољопривреде кажу да су инспекције на терену и да се још утврђује одакле су се охратоксини појавили у штрудлама. Да ли из мармеладе или из брашна, у сваком случају реч је о сировини.

– По пријему пријаве са система RASFF контролисали смо произвођача „Житопрерада ДМ”. Констатовано је да произвођач има систем Хасап , али да не постоји следљивост, односно да није функционалан у појединим деловима.

Поводом присуства охратоксина у неким нашим производима повученим са тржишта ЕУ токсиколог Војномедицинске академије Миодраг Јовановић каже да се охратоксин сматра канцерогеном и благо мутагеном материјом, која мења ДНК у ћелијама. Јовановић је Танјугу рекао да је охратоксин – токсин из гљивица и да припада истом роду гљивица као и афлатоксин.

– Као и код афлатоксина не постоји акутна опасност по здравље. Врло често се овај токсин налази у кафи, вину, грожђу, сувом грожђу, житарицама, а у великим концентрацијама може бити и у животињским продуктима, јер се концентрише у ткивима и органима. Акутна токсичност не постоји, као што није било ни код афлатоксина – објашњава Јовановић.

– Токсичност је доказана на животињама, међутим претпоставка је да мора да постоји генетска предиспозиција за развој малигних обољења бубрега и јетре, а да је овај токсин спољашњи фактор који на њих утиче – појашњава Јовановић.