Iako postoji informatički jaz između naše i ostalih zemalja u razvoju, dodatni problem je u tome što taj jaz postoji i u okviru same Srbije u kojoj svega 35 odsto stanovnika koristi Internet. Tako Beograd i Vojvodina znatno prednjače u nivou kompjuterizacije u odnosu na ostatak države, kaže u razgovoru za „Politiku” Predrag Vraneš, direktor kompanije „Es end Ti”, koja kao međunarodna korporacija posluje u 21 zemlji gde izrađuje softverska rešenja.

Nevolja je i što su određene grupe u društvu tradicionalno bile povlašćene kada je reč o korišćenju i nabavci informatičkih tehnologija, pre svega studenti tehničkih fakulteta, đaci u najvećim gradovima i zaposleni u informatičkim kompanijama. Potrebno je da država osmisli programe koji će biti usmereni i na ostale grupe korisnika – nezaposlene, penzionere, socijalno ugrožene i osobe sa invaliditetom.

U kojoj meri je svetska ekonomska kriza pogodila aj-ti sektor u Srbiji?

Posledice svetske krize najviše su pogodile firme koje se dominantno bave prodajom računarske infrastrukture –hardvera. Kad je reč o ostalim granama informacione tehnologije, kao što su rešenja i usluge, njih obično prate ugovori srednjeg ili dužeg roka, tako da su i te oblasti i firme koje se njima bave, manje pogođene. Inače, u godini opšte ekonomske stagnacije, restriktivnih budžeta i nesigurnih ulaganja, prirodno je i očekivano da investiranje u aj-ti bude restriktivno.

Kako se kriza odrazila na poslovanje Vaše firme?

Aktuelna kriza se, naravno, odražava i na naše poslovanje, što se oseća po smanjenoj tržišnoj tražnji a i po neumoljivim finansijskim pokazateljima. Primera radi, u oblasti poslovnih rešenja, koja obično podrazumevaju dugoročne ugovore, uspeli smo da ostvarimo mali rast u prihodu, a posebno u profitu, dok je u prodaji računarske infrastrukture registrovan evidentni pad. Sve u svemu, ukupan ostvaren prihod u prvoj polovini ove godine bio je oko 15 odsto manji nego lane, dok je profit manji oko 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ipak, bez obzira na nešto manji obim poslovanja, trudili smo se ne samo da održimo broj zaposlenih, već i da ne smanjujemo zarade koje bi u ovoj godine, u proseku, mogle da budu i veće od hiljadu evra.

Kolike prihode očekujete do kraja godine?

Prethodne godine smo ostvarili prihod od oko deset miliona evra i mislim da možemo biti zadovoljni ako ovogodišnji prihod ostane približno na ovom nivou.

Koje domaće firme su dosad bile najznačajniji klijenti „Es end Tija”?

To su uglavnom velika i srednja preduzeća u telekomunikacionom, finansijskom, industrijskom i javnom sektoru. Ali, ako pod domaćim firmama podrazumevamo sve one kompanije koje su registrovane u Srbiji, bez obzira na vlasničku strukturu, onda kao naše najveće domaće klijente možemo navesti „Telenor”, JP PTT Srbija, SBB (Serbia Broadband), Telekom „Srbija”, Alfa Banku, Poštansku štedionicu...

Da l iizvozite aj-ti rešenja?

–Negde oko deset odsto prihoda u 2008. godini ostvarili smo upravo od izvoza usluga. Izvozili smo, pre svega, u zemlje bivše Jugoslavije, a izvan te teritorije najznačajniji partneri su nam u Grčkoj i Švajcarskoj.

Mislite li da je Srbija konkurentna u oblasti informacionih tehnologija?

– Uslovno rečeno, da. Cena rada visokokvalifikovanih aj-ti stručnjaka u Srbiji je i dalje dosta niža nego u zemljama zapadne Evrope, pa čak i od nekih zemalja u okruženju, poput Mađarske ili Slovenije. Ljudski potencijal imamo, mada možda nedovoljan, jer ne treba zaboraviti veliki, i gotovo stalni odliv kvalifikovanog kadra u ovoj oblasti. Ipak, u „Es end Tiju” imamo i suprotne primere – povratak stručnih ljudi koji su i posle ostvarene uspešne karijere u inostranstvu, uglavnom u zemljama zapadne Evrope, Amerike i Australije, odlučili da ponovo započnu profesionalni život u Srbiji.

N. Miković