Ни штедљив, ни реалан, ни рационалан, ни антикризни. Овим речима је добар део економских стручњака јуче за „Политику” описивао предлог буџета за наредну годину. То што је и премијер Мирко Цветковић истакао како су буџетске бројке за следећу годину безмало идентичне овогодишњим јер, како каже, „мање-више смо прекопирали рачуницу из овогодишњег ребаланса”, за професора Љубодрага Савића значи да Влада не очекује економски опоравак у 2012. години. С друге стране, Милица Бисић, порески стручњак, сматра да нису баш све бројке преписане.

– Заборављате да је пре ребаланса минус у каси био 125 милијарди динара, што значи да је прекрајањем државне касе знатно повећан дефицит. Уколико бисмо се до краја године држали овог предложеног буџетског плана – то би било добро. Надам се само да дефицит до краја године неће бити већи – каже наша саговорница.

За њу овај предлог буџета јесте штедљив. Чињеница је да ће привредни раст догодине скроман, додаје. Сматра, ипак, да на расходној страни касе има још знатног простора за штедњу. С друге стране, када је о приходима реч мисли да у датим условима радикалних промена нема јер за то нема ни времена.

– Повећање пореза би у оваквим околностима додатно успорило економску активност – рекла је Бисићева.

Привредник Никола Павичић, почасни председник „Таркета” из Бачке Паланке, сматра одржавање тренутног стања – није добро.

– Видели сте како се у Европи решавају проблеми. У року од два три дана доносе се конкретне мере. А код нас се о томе само разговара. Ево ми више од годину дана причамо о развојној банци, а да нисмо сигурни како она треба да изгледа. Убеђен сам да је нечињење највећи грех ове владе – критичан је Павичић.

Иако је предлог буџета један од најважнијих докумената, ни он као ни цела економска јавност још нису имали прилике да прелистају предлог државне касе за следећу годину. Ипак, из онога што је успео да чује, елементе антикризне политике у овом предлогу, Павичић не види.

– Чини ми се да ће се догодине наставити стара политика непредузимања мера. Не видим да ће власт ишта урадити да помогне оживљавању привреди. А ситуација ће догодине, сигурно је, бити много лошија него сада. Очигледно да држава не рачуна и не брине о онима који пуне буџет. Њих само интересују они који државни новац троше, преокупирани су искључиво корисницима буџета – замера Павичић креаторима фискалне политике.

И док ће следеће године запослени у државној управи и пензионери моћи да очекују две повишице, они који су ухлебљење нашли у приватном сектору изгледа да једино могу да се надају реалном паду примања. Јер, економиста Љубодраг Савић тако тумачи податак да је у буџету за следећу годину планиран драстичан пад прихода од пореза на доходак грађана.

– То само може да значи да запосленост бити повећана и да ће плате оних који раде у прватном сектору бити мање – песимистичан је Савић.

Јер, у буџету за следећу годину приходи од пореза на зараде су за чак 28 милијарди динара мањи него ове године. Ипак, чини се да је овако драматичан пад последица примене Закона о финансирању локалних самоуправа. Јер ће сада значајнији део овог прихода остајати општинама. Надлежни очекују и пад наплата од царина, што Савић чита као пад увоза.

Међутим, у буџету је планиран раст по том основу, што ми се чини нелогичним. Јер, ако приходи становништва падају, не знам како ће се онда по том основу остварити раст. Бојим се да су приливи од ПДВ-а прецењени – сматра Савић.

Оно што је и после усвајања предлога буџета остало нејасно је колике ће субвенције моћи да очекују привредници. Ни после конференције за новинаре која је прекјуче одржана после седнице владе то питање није разјашњено. За Љубодрага Савића, смањење ових издвајања је лоше, без обзира на притиске Међународног монетарног фонда да се ти трошкови режу.

– Како мислимо да опорављамо привреду ако смањујемо срердства за улагања тамо где се она најрационалније корсисте. При том, трошкове државне администрације не дирамо – каже наш саговорних.

Ипак, чињеница је да ће догодине ти издаци за 3,7 одсто бити мањи него ове године. Јесте, али би реално требало да буду 37 одсто мањи, додаје Савић. Како каже, државним парама се финансира постојање разних агенција, а да од њих порески обвезници немају никакве користи.

Аница Телесковић