Компанија МПЦ пропертис, бизнисмена Петра Матића, почела је да се ослобађа својих непокретности у Београду. Недавно је за девет милиона евра продата пословна зграда у Булевару Зорана Ђинђића, коју је добио куповином фирме „Хипо консултанти”. Потом је „утопио” два плаца, површине око два хектара, у близини новобеоградског Бувљака. Највеће изненађење је, ипак, најава раскида уговора о закупу три хектара земљишта на Аутокоманди, за које се пре годину дана грчевито борио са „Делтом”.

Зашто један од највећих улагача у некретнине повлачи овакве пословне потезе, јуче у МПЦ-у нисмо сазнали. Премда чаршија слути да је амерички партнер „Мерил Линч” због светске финансијске кризе угрозио и Матићеву компанију. Реалније ипак звучи да је тржиште пословног и комерцијалног простора презасићено. Отуда намера ове компаније да се што пре ослободи земљишта на коме треба да зида пословне зграде.

Градском Секретаријату за имовинскоправне послове поднео је захтев за раскид уговора са Дирекцијом за грађевинско земљиште о закупу плаца на Аутокоманди, за који је његова фирма „Пленум” излицитирала 23 милиона евра у децембру 2008. године.

Матићева фирма се још води као закупац, јер се чека да Секретаријат донесе решење о раскиду уговора, проследи га градоначелнику на потпис, а он потом Дирекцији за грађевинско земљиште.

– По раскиду уговора, обрачунаћемо колико новца од накнаде за уређење земљишта враћамо другој страни. Уговорено је одложено плаћање, па ћемо видети шта је и колико измирено. Што се закупнине тиче, коју је уредно плаћао, она му неће бити враћена. Месечна рата је износила 1,6 милиона динара – каже Ненад Бајић из Дирекције.

Међутим, то не значи да ће земљиште на Аутокоманди бити уступљено „Делти”, која је на том тендеру лицитирала за овај плац како би заокружила целину. Пошто је власник суседних парцела, план јој је био да ту подигне пословне куле и велики трговински центар.

Раскидом уговора земљиште се враћа граду. Уколико жели да га изнајми или прода, мораће да распише нови тендер. Питање је да ли ће у скорије време ико имати интерес да га закупи. У Београду готово да нема потребе за новим тржним центрима и канцеларијама, јер и оно што постоји готово да је полупразно. То се одразило и на цену, па је квадрат луксузног пословног простора у Новом Београду са прошлогодишња 23 евра пао на 10.

Синиша Николић, консултант за инвестиције, овакво стање на тржишту приписује кризи, која је утицала и на промену политике инвестиционих фондова.

– Више нико не даје паре за пословни и комерцијални простор. Окренули су се искључиво станоградњи и улагању у пољопривреду. Не верујем да ће се нешто битније променити у наредном периоду – каже Николић.

Сличне ставове брани и Јовица Јаковац, директор „Колијерса”, указујући да су цене закупа пословног простора на „историјски ниском нивоу”, али да је попуњеност много већа у Загребу него у Београду.

Истраживања ове међународне агенције за промет некретнина указују да ће у главном граду наше земље вредност пословног простора падати, јер би банке могле ускоро да активирају хипотеке које су давале разним инвеститорима.

Д. Мучибабић

М. Авакумовић