Čak i da ekonomski rast bude veći od 1,5 odsto, čak i da prihodi države prevaziđu očekivane, i čak da i Međunarodni monetarni fond aminuje da se, umesto za pokrivanje minusa u budžetu ili u investicije, novac iskoristi za povećanje plata i penzija, maksimum koji će zaposleni kojima je država poslodavac moći da dobiju biće 2,5 do tri odsto veća lična primanja. Po oceni ekonomskih stručnjaka, mala je verovatnoća da će bilo šta od navedenog moći da se obistini, pa će obećanja premijera Mirka Cvetkovića i vicepremijera Mlađana Dinkića, po svemu sudeći, demantovati stvarnost. Čak i da se obistine, od gromoglasnih obećanja, građani će dobiti skromna povećanja ličnih primanja.

„Obećanja će očigledno ići šumom, a život drumom”, našalio se juče Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku. Šalu na stranu, na ovakav zaključak Kovačevića navodi i samo površan pogled na osnovne ekonomske prognoze za ovu godinu.

Dogodine se, prema projekciji stručnjaka okupljenih oko biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, očekuje pad ukupne potrošnje od 2,5 odsto. Potrošnja domaćinstava pašće za 1,6, dok će se potrošnja države smanjiti za 5,9 procenata.

– To govori da je mala verovatnoća da će doći do rasta potrošnje, povećanja zarada i penzija. Budžet za 2010. godinu, onako kako je sklopljen uz pomoć MMF-a, u ekonomskoj javnosti je tumačen kao izvesna vrsta preokreta od ekonomske politike potrošnje ka proinvesticionoj politici. Jer, rashodi su smanjeni, a troškovi namenjeni investicijama su znatno povećani. Ukoliko bi se tokom ove godine povećale plate, koje su sada praktično na ledu, to bi značilo da se odustaje od promene ekonomskog modela rasta. A činjenica je da nam je on neophodan, jer je očigledno da je nemoguće razvoj temeljiti na dosadašnjoj politici potrošnje – uveren je Kovačević.

Kao neko ko je u operativnom smislu bio uključen u pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom, naš sagovornik ne veruje da će, ukoliko vlada u februaru ovaj zahtev i izloži finansijerima iz Vašingtona, on naići na njihovo razumevanje.

Iako je zaposlen kao profesor na Ekonomskom fakultetu, Milojko Arsić, koji je inače i ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića, smatra da bi povećanje plata i penzija bilo potpuno suludo u sadašnjim ekonomskim okolnostima.

– U periodu kada se ekonomija oporavlja, sve prognoze su nepouzdane. Ipak, čak i da ekonomski rast bude veći od očekivanih 1,5 odsto, nikako nije dobro to iskoristiti za povećanje plata i penzija. Jer, izdaci za lične dohotke i penzije već imaju veliko učešće u bruto domaćem proizvodu, odnosno svemu što se u našoj zemlji proizvede za godinu dana. Ako ova obećanja posmatramo iz čisto ekonomskog ugla i isključimo političke aspekte, onda može da se kaže da je namera vlasti da povećanjem ličnih dohodaka poveća tražnju. Čak i da je to u pitanju, onda je taj cilj moguće postići i na neke druge načine koji će dati mnogo bolje rezultate. Javne investicije, na primer, mogu da budu dobro rešenje. Jer, njihovo poverenje daje bolje rezultate na povećanje tražnje od rasta plata i penzija. To može da se postigne i isplatom jednokratnih pomoći najsiromašnijim slojevima stanovništva, jer naša država vrlo malo brine o njima. Oni koji se zalažu za bolji život najstarijih, govoreći samo o povećanju penzija, previđaju da u Srbiji živi čak 200.000 do 300.000 starih bez ikakvih primanja – kazao je Arsić.

Na pitanje kako to da premijer Cvetković nije poslušao svog savetnika kad je javno izašao sa potpuno drugačijom izjavom, naš sagovornik odgovara:

– Ekonomski savet se vrlo retko sastaje. Uostalom, premijer je ekonomista po struci. On sve to zna. Možda je reč o kompromisu koji je postignut u vladi, možda neki članovi vlade imaju veći uticaj. Ko zna – pravdao je profesor Arsić svog šefa.

Miroslav Zdravković, urednik sajta „Ekonomija.org” takođe smatra da nije pametno eventualni rast prihoda iskoristiti za povećanje plata i penzija.

– Mnogo je bolje da smanjimo deficit u državnoj kasi, jer smo se na postepeno zatvaranje rupe u budžetu i obavezali u pregovorima sa MMF-om. Ili da taj novac preusmerimo u investicije. Nespretno i neodgovorno je ovako olako davanje obećanja. Bolje da ni jedan ni dugi nisu rekli ništa, pa da nam se to dogodi, nego da obećavaju nemoguće. Jer, čak i da se prihodi od poreza na dodatu vrednost povećaju za 15 milijardi dinara i premaše očekivanih 325 milijardi dinara, onda to građanima može da donese povećanje plate od tri odsto, a penzionerima veće prinadležnosti za 2,5 do tri odsto – izračunao je Zdravković, pokušavajući da objasni kako bi ovakav potez kreatora ekonomske politike izazvao mnogo veću štetu od koristi.