Чак и да економски раст буде већи од 1,5 одсто, чак и да приходи државе превазиђу очекиване, и чак да и Међународни монетарни фонд аминује да се, уместо за покривање минуса у буџету или у инвестиције, новац искористи за повећање плата и пензија, максимум који ће запослени којима је држава послодавац моћи да добију биће 2,5 до три одсто већа лична примања. По оцени економских стручњака, мала је вероватноћа да ће било шта од наведеног моћи да се обистини, па ће обећања премијера Мирка Цветковића и вицепремијера Млађана Динкића, по свему судећи, демантовати стварност. Чак и да се обистине, од громогласних обећања, грађани ће добити скромна повећања личних примања.

„Обећања ће очигледно ићи шумом, а живот друмом”, нашалио се јуче Миладин Ковачевић, заменик директора Републичког завода за статистику. Шалу на страну, на овакав закључак Ковачевића наводи и само површан поглед на основне економске прогнозе за ову годину.

Догодине се, према пројекцији стручњака окупљених око билтена „Макроекономске анализе и трендови”, очекује пад укупне потрошње од 2,5 одсто. Потрошња домаћинстава пашће за 1,6, док ће се потрошња државе смањити за 5,9 процената.

– То говори да је мала вероватноћа да ће доћи до раста потрошње, повећања зарада и пензија. Буџет за 2010. годину, онако како је склопљен уз помоћ ММФ-а, у економској јавности је тумачен као извесна врста преокрета од економске политике потрошње ка проинвестиционој политици. Јер, расходи су смањени, а трошкови намењени инвестицијама су знатно повећани. Уколико би се током ове године повећале плате, које су сада практично на леду, то би значило да се одустаје од промене економског модела раста. А чињеница је да нам је он неопходан, јер је очигледно да је немогуће развој темељити на досадашњој политици потрошње – уверен је Ковачевић.

Као неко ко је у оперативном смислу био укључен у преговоре са Међународним монетарним фондом, наш саговорник не верује да ће, уколико влада у фебруару овај захтев и изложи финансијерима из Вашингтона, он наићи на њихово разумевање.

Иако је запослен као професор на Економском факултету, Милојко Арсић, који је иначе и економски саветник премијера Мирка Цветковића, сматра да би повећање плата и пензија било потпуно сулудо у садашњим економским околностима.

– У периоду када се економија опоравља, све прогнозе су непоуздане. Ипак, чак и да економски раст буде већи од очекиваних 1,5 одсто, никако није добро то искористити за повећање плата и пензија. Јер, издаци за личне дохотке и пензије већ имају велико учешће у бруто домаћем производу, односно свему што се у нашој земљи произведе за годину дана. Ако ова обећања посматрамо из чисто економског угла и искључимо политичке аспекте, онда може да се каже да је намера власти да повећањем личних доходака повећа тражњу. Чак и да је то у питању, онда је тај циљ могуће постићи и на неке друге начине који ће дати много боље резултате. Јавне инвестиције, на пример, могу да буду добро решење. Јер, њихово поверење даје боље резултате на повећање тражње од раста плата и пензија. То може да се постигне и исплатом једнократних помоћи најсиромашнијим слојевима становништва, јер наша држава врло мало брине о њима. Они који се залажу за бољи живот најстаријих, говорећи само о повећању пензија, превиђају да у Србији живи чак 200.000 до 300.000 старих без икаквих примања – казао је Арсић.

На питање како то да премијер Цветковић није послушао свог саветника кад је јавно изашао са потпуно другачијом изјавом, наш саговорник одговара:

– Економски савет се врло ретко састаје. Уосталом, премијер је економиста по струци. Он све то зна. Можда је реч о компромису који је постигнут у влади, можда неки чланови владе имају већи утицај. Ко зна – правдао је професор Арсић свог шефа.

Мирослав Здравковић, уредник сајта „Економија.орг” такође сматра да није паметно евентуални раст прихода искористити за повећање плата и пензија.

– Много је боље да смањимо дефицит у државној каси, јер смо се на постепено затварање рупе у буџету и обавезали у преговорима са ММФ-ом. Или да тај новац преусмеримо у инвестиције. Неспретно и неодговорно је овако олако давање обећања. Боље да ни један ни дуги нису рекли ништа, па да нам се то догоди, него да обећавају немогуће. Јер, чак и да се приходи од пореза на додату вредност повећају за 15 милијарди динара и премаше очекиваних 325 милијарди динара, онда то грађанима може да донесе повећање плате од три одсто, а пензионерима веће принадлежности за 2,5 до три одсто – израчунао је Здравковић, покушавајући да објасни како би овакав потез креатора економске политике изазвао много већу штету од користи.