Ако је веровати искусним инвеститорима – најбоље време за куповину акција и обвезница је управо садашње, кад сви продају, а цене те финансијске робе падају. А доскора, многи су радили у корист сопствене штете – куповали су вредносне папире кад су им цене расле или, чак, биле највише, у нади да нема краја расту њихове вредности и капиталном добитку!

Такво ирационално понашање, мотивисано похлепом, која је инвеститорима сузила свест о могућим ризицима, није искључиво домаћи специјалитет. Оно је управо изазвало актуелну економску кризу на финансијским и тржиштима капитала с епицентром у САД, сматра аналитичар с Београдске берзе Петар Спаић.

– Људска похлепа, односно превиђање граница раста инвестиција (приноса), било да је реч о куповини акција на берзи, орочавању штедње, улагању у одређени посао, доводи до лежерног односа према ризику, који је увек наличје улагања – каже Спаић. – При том је важеће правило и то да што је принос виши, то је и већи ризик, па је улагање у ризичне послове потенцијално и најисплативије, што најбоље знају криминалци који тргују папирима непоузданих емитената, дрогом, оружјем, људима или се баве пирамидалним банкарством.

Уз познате слабости и недостатке карактеристичне за тржишта капитала у развоју, који се пре свега односе на лошу регулативу и слабе институције, као и одсуство стратегије развоја, што је довело до константног пада свих берзанских показатеља од средине 2007, негативни ефекти потреса у светској економији, који су иницирани на тржишту некретнина у САД, нису мимоишли ни Београдску берзу.

– Српско тржиште капитала је од прошле јесени малтене у коматозном стању због драматичног пада понуде и тражње, што је довело до суноврата цена и оба индекса акција. Јер, уплашени због поремећаја на сопственим домицилним тржиштима, инострани инвестициони и пензиони фондови су редефинисали својеполитике улагања. Они су се ослободили ризичних хартија сужавајући своје портфеље, а многи су напустили такозвана гранична тржишта, у које се убраја и српско – наводи Спаић.

Овакво понашање иностраних инвеститора, који су драматично смањили тражњу, довело је до панике међу домаћим улагачима, која је подстакла „стампедо”, односно масовнураспродају акција и инвестиционих јединица фондова, због бојазни да би уложени новац могао бити бесповратно изгубљен. При том су, заслепљени страхом, изгубили из вида да многе домаћефирме, присутне на Берзи, добро послују,тако да тржишна цена њихових акција, на изразито неликвидној берзи, не одражава реалну вредност.

Да би се одредио очекивани принос веома је важно да емитенти акција буду отворени према инвестиционој јавности и да је обавештавају о свему што је релевантно за улагаче и што би могло да утиче на вредност њиховог капитала. Као што је својевремено законом натерала фирме из процеса приватизације по ранијим законима на берзу, држава би требало да их прописима обавеже на редовно информисање инвестиционе јавности и власника о свему што утиче на вредност акцијског капитала.

Оваква отвореност компанија, емитената акција, допринела би да инвеститори са више сигурности улажу новац на берзи и стварају портфеље хартија од вредности ради смањења ризика. То значи да улажу новац у акције најмање два емитента, с циљем да кроз такозвану диверсификацију пласмана смање или избегну могуће губитке.

Весна Арсенић

---------------------------------------------------

Берзанско цвокотање

Ако је судити по кретању берзанских показатеља, српско тржиште капитала, које је таман почело да се открављује, на почетку пролећа враћено је поново у замрзивач. Прошле седмице сви важнији берзански показатељи су били на низбрдици, па је тако обим трговања био за 20,74 одсто (у динарима), односно 21,01 проценат (у еврима) нижи него у седмици која је претходила.

Промет је износио 329,1 милион динара, односно 3,4 милиона евра, а остварен је у 1.270 трансакција, што је за 25,95 одсто мање закључених послова.

Трговало се са 152 серије акција, од којих су 23 поскупеле, а 69 је појефтинило.

Индекс најликвиднијих акција BELEX15 је пао за 7,92 поена, односно два одсто, на 388,83 поена, док је композитни индекс 100 одабраних акција BELEXline изгубио на вредности 25,52 поена, односно 2,89 процената, тако да је износио 858,54 поена. Подсећања ради, максималне вредности ових показатеља тренда кретања цена акцијског капитала остварене3. маја 2007. биле су 3.335,20 поена (BELEX15), односно 5.007,34 поена (BELEXline).

Страни инвеститори су и прошле недеље у укупном промету уступили предност домаћим купцима и продавцима, о чему сведочи податак да су имали удео од 33,99 одсто. У промету акцијама странци су учествовали 46,22 одсто, при чему је у куповини тих папира њихов удео 42,01, а у продаји – 50,44 одсто. У промету државних обвезница старе девизне штедње, удео страних инвеститора је био 13,39 процената.

Телефонија је рекордер, с растом цене од 9,45 одсто, на 869 динара. Вицешампион с поскупљењем од 6,67 процената, на 1.600 динара, јесте Дунав осигурање, за којом следи „Дијамант”, чије акције су скочиле за 6,08 одсто, на 6.000 динара, захваљујући промету само једног комада, што сведочи о плитком српском тржишту капитала. Папири „Прогреса” су добили на вредности пет одсто, досегавши 105 динара, а ужичких „Путева” су скупљи 4,31 проценат, тако да су вределе 678 динара, при чему су власнике промениле свега 22 акције.

Негативни рекордер прошле седмице с појефтињењем од 12,06 процената била је „Ласта”, чије акције су пале на 620 динара захваљујући промету само пет акција. Папири „Икарбуса” су пали 12 процената, на 2.552 динара, уз промет једне акције, док су хартије предузећа „Агрокоп” изгубиле 11,82 одсто и пале на 485 динара.

Акције Металс банке појефтиниле су 10,86 процената, тако да су износиле 2.897 динара, а Ветеринарског завода Суботица су се „охладиле” за 10,14 процената и пале на 319 динара.

Прошле седмице се највише трговало акцијама фирме „Лучић Пригревица” – за 42,5 милиона динара. Следе акције ГП „Планум”, чији папири су променили власнике за 20,3 милиона динара.

По атрактивности за инвеститоре следеакције АИК банке, које су продате за 18,05 милиона динара, Привредне банке –17,7 милиона динара и Комерцијалне банке – 8,5 милиона динара.

Најбољу прођу међу инвеститорима имале су обвезнице старе девизне штедње рока приспећа 2016. године, којима је остварен промет вредан 47,2 милиона динара.

В. А.