У првој половини ове године Нафтна индустрија Србије забележила је губитак од 9,6 милијарди динара, што је за 29 одсто више него у истом периоду лане, саопштено је јуче на Београдској берзи.

Алексеј Урусов, заменик генералног директора НИС-а, објаснио је да су ови новонастали губици последица стања на тржишту и пада курса динара према долару, који је довео до негативних курсних разлика од 15,8 милијарди динара. На представљању НИС-а Урусов је предочио да је у првих шест месеци ове године профит компаније пре уплате пореза, исплате камата и амортизације (ЕБИТДА) износио 8,4 милијарде динара.

Истовремено је дуг банкама у првих шест месеци ове године смањен са 793 на 720 милиона долара, а производња домаће нафте и гаса повећани 30 одсто.

Нико, према његовим речима, не може да процени какви ће бити пословни резултати НИС-а до краја године, будући да ће то зависити од кретања курса динара и услова пословања на тржишту. Динар је, додао је Урусов, у првој половини 2010. ослабио према долару за 28 одсто. Урусов је рекао да је капитал НИС-а на крају јуна износио 22,6 милијарди динара, што значи да је књиговодствена вредност једне акције те компаније око 138 динара. Продаја нафтних деривата износила је 1,18 милиона тона, што је за два одсто мање него у истом периоду 2009. Навео је, такође, да је пад продаје горива на тржишту Србије био око 11 одсто.

„Гаспромњефт” ће, истакао је Урусов, испунити обавезу из купопродајног уговора и понудити откуп акција НИС-а од мањинских акционара. Према купопродајном уговору, „Гаспромњефт” би до фебруара 2011. требало да понуди малим акционарима откуп акција по цени од најмање 4,8 евра по комаду.

Упитан какву поруку најновији пословни резултати НИС-а о губицима од око 10 милијарди динара шаље потенцијалним инвеститорима који би од понедељка могли да крену у куповину акција, брокер Бранислав Јоргић за „Политику” коментарише то није охрабрујућа вест за потенцијалне купце, односно да тај податак може лоше утицати на потенцијалну одлуку да се уђе у трговање НИС-овим акцијама.

Добра страна целе приче је што је НИС кренуо да чисти своје билансе на основу чега је јавност и сазнала да је губитак за прошлу годину био 38,5 милијарди динара, што је настављено и у овој години, па се сада знају резултати пословања. Управо ће се тим извештајима руководити потенцијални купци акција и на основу тогу одлучити шта ће да раде, закључује Јоргић.

На питање да ли би то што НИС наставља да прави губитке могло да се оцени и као покушај руског већинског власника да спуштањем вредности компаније он буде тај који ће преузети акције малих акционара по цени од око 4,8 евра, Јоргић каже да је тешко спекулисати.

Ненад Гујаничић, из брокерске куће Синтеза инвест, потврђује да податак о губицима НИС-а за првих шест месеци ове године не треба гледати изоловано од остатка пословних резултата, према којима је профит компаније пре уплате пореза, исплате камата и амортизације износио 8,4 милијарде динара.

Он потврђује да није без значаја што је пала књиговодствена вредност акција компаније на 138 динара. Истиче, међутим, да без обзира на то мали акционари који продају акције не треба да се обесхрабре да ће им то обрити почетну цену по којој ће се трговати

Купопродајним уговором „Гаспромњефт” се обавезао да цена једне акције НИС-а неће бити нижа од 4,8 евра. По тој цени је руски газда куповао акције од државе и по њој мора да понуди откуп акција од малих акционара. То је то нека врста бране евентуалном паду цене акција.

Није се очекивало, додаје он, да ће НИС ове године имати фантастичне пословне резултате.

НИС, као и већина предузећа у Србији, има проблем с курсом, што је и највећи разлог негативног нето резултата на половини ове године, каже Гујаничић.

Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а, у саопштењу истиче да је НИС у првој половини ове године успео да очува прошлогодишњи темпо пословања и да постепено побољша ниво производње и прераде нафте. Он се нада да ће под условом да дође до сезонског раста тржишта и стабилизације курса динара у односу на основне светске валуте, компанија до краја 2010. успети да оствари добит.

Ј. Петровић