Власници 11 приватизованих лука у Србији немају разлога за бригу да ће остати без имовине коју су стекли куповином предузећа. Али не могу да се надају да ће им нови закон о лукама, који се спрема, дозволити да мењају делатност и намену земљишта. Лучком инфраструктуром, према том пропису, управљаће држава, а садашњи власници предузећа ће пословати као оператери.

Луке добијају другачији третман – постају јавно добро, што су од памтивека у свим државама биле, каже за „Политику” експерт за планирање и управљање лукама Саша Јовановић, спољни стручни саветник радне групе ангажоване да припреми овај закон.

Када држава прогласи лучко подручје и када оно као такво буде заведено и категорисано, наглашава Јовановић, „тешко да ће приватник моћи да издејствује промену намене земљишта”, осим у случају када сама држава или локална самоуправа не одлуче да одређену луку изместе са постојеће локације због саобраћајно-економских или других оправданих разлога.

– Овим прописом се ништа не одузима од имовине коју су садашњи власници купили кроз приватизацију па нема ни говора о новој национализацији. Никада нису ни приватизоване луке као стратешки објекти саобраћајне инфраструктуре, већ само предузећа која се баве лучком делатношћу, односно експлоатацијом лука. Никада лучка инфраструктура (кејски зидови – пристајалишта и други хидротехнички објекти у луци, друмске и железничке саобраћајнице у лукама, канализациона, водоводна и енергетска мрежа као и сви остали објекти који по својој намени служе за безбедан прилаз, пристајање, привезивање и сидрење пловила) као ни акваторија нису ни били у рукама приватника – објашњава др Саша Јовановић.

Милош Косанић, из сектора за саобраћај Привредне коморе Србије, каже да су луке скоро свуда у државном власништву. Њима управљају преко лучких власти и надзиру рад оператера. Практично у свим европским лукама, па и на Дунаву, заступљен је, како наводи, модел „Ленд лорд порт”.

– Надлежност лучке управе је ограничена на управљање наутичким услугама, инфраструктуром, планирањем намене земљишта и промоцијом луке. Приватни сектор је одговоран за претоварну функцију луке и пратеће сервисе. Земљиште је у  у власништву општине, града или републике. Лучка управа, као државно тело, не пружа никакве услуге у луци, односно не врши експлоатацију терминала и не бави се пратећим лучким делатностима (реморкажом, пилотажом, привезом и сличним услугама) – објашњава Косанић.

Успостављање овог модела, са једне стране, добро је јер власнике предузећа, према мишљењу нашег саговорника, приморава да се баве лучком делатношћу, а не било којом како је то прописивао закон о приватизацији. Са друге стране, његова примена може да буде проблематична.

– У власништву купаца лука у Србији налази се кејски зид уз који пристају бродови, а метар тог зида кошта 100.000 долара. Власник луке Панчево је купио и приступ акваторију – наводи Косанић.

Управо то, према мишљењу Милана Ковачевића, консултанта за инвестиције, може да отежа спровођење закона о лукама.

– Велика грешка је што овај закон није донет пре приватизације. Разумно је било успоставити јавну својину, па продавати предузећа. Овако ће држава можда  морати да обештети власнике лука – напомиње Ковачевић.

Међутим, Саша Јовановић, каже да никаквог обештећења не би требало да буде јер су приватници већ користили лучку инфраструктуру без икакве накнаде, а при том су још наплаћивали инфраструктурне (пристајалишне) таксе од бродова. У овом случају држава би, каже, требало да буде обештећена јер ће, према предложеним решењима, она бити једина која ће моћи да наплаћује инфраструктурне таксе.

Поводом најављеног закона о лукама, односно успостављања јавне својине над инфраструктуром, у Луци Београд немају разлога, кажу, да буду сумњичави. „Верујемо да ћемо остварити правичну накнаду по тржишној цени која није ниска.”

– Купујући акције овог предузећа, стекли смо и сва права којима је лука располагала. Полажемо право на објекте и потраживања, као и на затечене обавезе. Међу правима свакако је највредније право на градњу, али исто тако и законом гарантовано право да увећамо вредност своје имовине, право на остваривање добити. Практично све што је држава продала или бесплатно поделила претходним власницима, малим акционарима – наводе у овој компанији.

На питање да ли ће тражити обештећење, одговарају да је наша држава Законом о страним улагањима, али и као потписник многих међународних конвенција, широко заштитила права страних улагача, а подсећамо, кажу, „власник Луке Београд је компанија ’Вордфин’ из Европске уније са седиштем у Луксембургу”.

У Железари „Ју-ес стил”, која је купила смедеревску луку, наводе да је она део погона Железаре. Не изнајмљују је, већ је, кажу, искључиво користе као индустријску луку преко које транспортују сировине.

Зоран Нешић, директор приватизоване луке у Сремској Митровици, није желео да коментарише нови закон, али је указао да су куповином предузећа стекли власништво над складиштима, канцеларијама, крановима, каналима, јаругама, а тренутно граде контејнерски терминал.

У компанији „Инвеј”, која газдује панчевачком луком, јуче нисмо добили одговор.

М. Авакумовић

Д. Мучибабић