Већ првог дана преговора са Међународним монетарним фондом јасно је да ће, чим се реше проблеми са спорним гаранцијама у буџету, појавити нове тешкоће за преговарачким столом.

Како „Политика” незванично сазнаје, мисији предвођеној новом шефицом Зузаном Мургасовом, и летимичан поглед на макроекономске бројке био је довољан да закључи да Србија ове године неће моћи да очекује планирани економски раст од 1,5 одсто. То је, иначе била заједничка процена ММФ-а и наше владе током септембарских преговора, када је преполовљена са првобитно планираних три одсто.

– Према првим проценама, раст бруто домаћег производа на коме се заснива буџет мораће да буде коригован наниже. По свему судећи, пројекција раста кретаће се измећу нула и 0,5 одсто. То, нажалост, значи да ће се појавити додатни јаз у буџету од око 30 милијарди динара који ће морати да се покрије. Смањењем расхода или повећањем прихода. О томе ће тек бити речи наредних дана – каже наш извор, учесник у преговорима.

Смањењу очекиване стопе раста највећим делом кумовало је међународно окружење и преливање кризе из еврозоне у нашу земљу.

Повод за долазак мисије је то што је борд директора у Вашингтону два пута одложио ревизију аранжмана из предострожности, јер буџет за 2012. годину није био у складу са договором. Реч је о техничкој мисији током које би евентуалне несугласице требало да се отклоне. Проблем је настао због гаранција јавним предузећима од 45 милијарди динара, што је чак 15 милијарди више него што је договорено са ММФ. Како је јуче могло да се чује од учесника у преговорима, премијер Цветковић је преговараче из Вашингтона покушао да убеди да, из многих разлога, неки од пројеката за које гарантује држава, неће бити реализовани за време ове владе. Цветковић је такође констатовао, да када је о гаранцијама реч, цифра јесте велика, али да оне не могу да се активирају док их парламент не одобри.

– ММФ је истакао како би они хтели да се то обећање владе на неки начин формализује, односно да се направи нека врста исправке у буџету и да се достави скупштини на усвајање како би били сигурни да износ државних гаранција неће бити прекорачен – каже још један од учесника за преговарачким столом.

Премијер Цветковић истакао је пре два дана да влада у давању буџетских гаранција није премашила договорени оквир и да материјалних разилажења са Фондом нема. Према нашим сазнањима, најпроблематичнији су зајмови „Србијагаса”, за које држава гарантује, а који безмало достижу договорених 30 милијарди динара. Првобитно, за ово јавно предузеће биле су предвиђене знатно веће гаранције, али су оне, пре него што је буџет усвојен, смањене. Буџетом је предвиђено да за одржавање текуће ликвидности ово предузеће позајми безмало 20 милијарди динара. Још милијарда је планирана за гасификацију компаније „Фијат” у Крагујевцу, док је за инвестиције „Србијагаса” планирано 5,26 милијарди динара.

На списку оних компанија чије зајмове гарантује држава налазе се и „Јат техника”, „Јат ервејз” и „Галеника”. Држава гарантује и кредит Грађевинске дирекције Србије за изградњу станова на локацији касарне „Степа Степановић”, али и у Улици доктора Ивана Рибара на Новом Београду. Која ће од ових позајмица бити смањена, биће познато тек након преговора са ММФ.

Иако није било тако договорено, у буџету је предвиђено и посебно задуживање у различитим валутама код пословних банака и институционалних инвеститора у износу од 300 милиона евра. ММФ је у преговорима инсистирао да то не буде више од 200 милиона евра. Толико је било предвиђено и у буџету за прошлу годину. Према нашим сазнањима, Фонд замера нашој влади што је мимо договора планирала и задуживање за изградњу нових система за наводњавање у износу од 5,26 милијарди динара.

Било је речи и о докапитализацији Комерцијалне банке за коју је намењено 100 милиона евра, али наше власти покушале су да убеде званичнике ММФ-а да је то неопходно и да је тај процес планиран тек за крај године.