Задуживања у буџету Србије за 2012. годину премашују договорене границе. На ову опасност упозорио је јуче Међународни монетарни фонд истичући да је због тога ревизија аранжмана из предострожности са Србијом поново одложена.

Ово је други пут да се одлука Извршног одбора фонда одлаже. Прва ревизија аранжмана требало је да се разматра 23. децембра 2011. године, али је одложена „пошто усвојени буџет Србије за 2012. није у складу са програмом који је договорен са фондом”.

Издавање државних обвезница, гаранција и примена инвестиционих пројеката у 2012. премашују границе дефицита и јавног дуга предвиђене програмом, наводи се у саопштењу ММФ-а.

Представници ММФ-а наставиће разговоре са властима у Србији о наставку програма када буде довољно доказа да је српски фискални програм у складу са договором.

Наша влада и ММФ су крајем септембра прошле године договорили аранжман из предострожности вредан 1,1 милијарду евра. Према том програму, минус у каси не би смео да буде већи од 4,25 одсто БДП-а, односно око 1,5 милијарди евра.

На опасност прекомерног задуживања упозорио је недавно и државни Фискални савет. У свом последњем извештају навели су да су забринути, јер ће Србија само у току ове године за отплату дугова и покривање минуса у каси, морати да издвоји чак 510 милијарди динара, односно 5,1 милијарду евра. То је чак 14 одсто БДП-а. „То су велике паре не само за наше прилике”, рекао је том приликом Владимир Вучковић, члан Фискалног савета.

Чувари државне касе израчунали су да држава мора да обезбеди око 360 милијарди динара за отплату главнице јавног дуга. На то треба додати и 152 милијарде динара, колико је неопходно да се покрије јаз између прихода и расхода у буџету.

Део обавеза у износу од 50 до 60 милијарди динара могуће је финансирати из постојећих девизних депозита државе, наводи се у извештају Фискалног савета. Неопходно је да се обезбеди још 450 до 460 милијарди динара. Чланови Фискалног савета, ипак, додају да је за рефинансирање дугова неопходно поверење инвеститора у кредитну способност дужника, у овом случају државе Србије. Због тога су забринути да се већ у наредној години могу јавити први проблеми у финансирању обавеза државе.

– Актуелни талас кризе јавног дуга у Европи учинио је инвеститоре неповерљивијим и опрезнијим. Највећи ризик за Србију сада је, дакле, да они у једном тренутку, процене да је Србија несолвентна, а да потом одбију да финансирају фискални дефицит и отплату доспелих дугова – што би значило улазак у дужничку кризу – упозоравају.

Они додају и то да је наша земља посебно рањива на могућност да инвеститори одустану од рефинансирања државних хартија од вредности, односно да доспевајућа средства не улажу поново у трезорске записе.

– Имајући у виду нестабилност у међународном окружењу, као и могуће неповерење услед високог и растућег домаћег јавног дуга, одлуке инвеститора се не могу у потпуности предвидети, па је тиме ризик рефинансирања у 2012. израженији него у претходном периоду – пише у овом документу.

Вучковић је јуче истакао да треба сачекати развој догађаја и да би било врло опасно ако би се ово одлагање претворило у прекид аранжмана.

– Ако бисмо лоше вести градирали, ово одлагање није најлошија вест. Још постоји начин да се проблем са фондом реши – казао је јуче Вучковић.

Са друге стране, Ненад Гујаничић, брокер „Синтеза инвест” групе каже да је одлагање изузетно лош сигнал који би могао додатно да поколеба инвеститоре када су у питању инвестиције у нашу земљу, али и евентуални нови пласман еврообвезница.

– Досадашња пракса је показала да једино ова институција може да ограничи јавну потрошњу и спречи друге штетне потезе овдашње извршне власти, па остаје нада да ће и овај пут ММФ боље заштитити интересе грађана, него овдашње власти. У случају да ММФ не успе да успостави контролу над финансијама, готово је извесно знатно прекорачење законске границе дуга изнад законом дозвољених 45 одсто БДП-а. Овакав сплет околности би покренуо опасну спиралу где би се нова задуживања обављала уз још веће приносе него што је онај остварен у септембру протекле године када су емитоване прве еврообвезнице. Међународно тржиште капитала је једино место где би наша држава у блиској будућности могла да се задужује с обзиром на неразвијено и плитко домаће финансијско тржиште – упозорава Гујаничић.