Криза је све променила, па ни светски финансијски полицајац какав је Међународни монетарни фонд није више онако строг као што је некад био. На првом састанку са премијером Мирком Цветковићем, у оквиру прве рунде преговора о аранжману из предострожности, званичници ММФ били су поприлично меки, сазнаје „Политика”. А у прилог томе говори и њихова спремност да аминују додатно повећање минуса у буџету за следећу годину.

Како је дошло до овог обрта? Пре него што су прочешљали буџетске бројке за ову и следећу годину, преговарачи су констатовали како ће због другог таласа кризе који већ дрма Европу и стопа економског раста у Србији догодине бити нижа од очекиваних три одсто.

Пре само неколико месеци, током претходне посете вашингтонске мисије, привредни раст је са четири смањен на три одсто. Због тога је и минус у каси за следећу годину повећан са 3,2 на 3,9 одсто. Постоји спремност да се то учини поново. Поготово што за тако нешто постоји и правни основ. У члану 27а Закона о буџетском систему, наводи се да ће се „у годинама када је стопа раста мања од очекиване, остваривати фискални дефицит који је већи од циљног дефицита”. Реч је о такозваном фискалном правилу процикличне политике. Само илустрације ради, повећање минуса од један одсто, значило би повећање потрошње за 35 милијарди динара. Међутим, оно о чему ће преговарачи морати да поведу рачуна јесте – како да се применом овог не прекрши једно друго фискално правило, које се односи на висину државног задуживања и каже да јавни дуг Србије не може бити већи од 45 одсто бруто домаћег производа. А ми смо већ, према подацима Министарства финансија, на нивоу од 44,4 одсто. С обзиром на то да већи минус у буџету значи и додатно задуживање, простор за повећање дефицита биће поприлично тесан уколико преговарачи заиста желе да поштују фискална правила, која су усвојена пре само годину дана.

Према нашим сазнањима, пре него што је ММФ дошао у Београд, јаз између прихода и расхода у буџету за следећу годину био је 20 до 30 милијарди динара изнад границе дозвољене законом. Министарство финансија је направило предлог по коме су највеће уштеде планиране на субвенцијама и буџетским позајмицама.  

На састанку са премијером Цветковићем, ММФ се није превише задржавао на буџетским бројкама за ову годину. Упућени кажу да ће званичници из Вашингтона првенствено желети да виде да ли је из сопствених прихода неких буџетских корисника, као што су Фонд за заштиту животне средине и Фонд за воде, на пример, могуће уштедети девет милијарди динара. Ребалансом, односно прекрајањем државне касе, предвиђено је да ове надлежне институције не потроше тај новац. Фискални савет је у свом последњем извештају овакву уштеду описао као „тешко изводљиву”, али ипак могућу, јер су прошле године управо ти буџетски корисници уштедели седам милијарди динара.

Због тога су чувари државне касе и оценили да је добро то што се у ребаланс буџета уводи додатна гаранција за остварење овог плана. Чланом седам овог закона предвиђено је да се средином новембра процени укупни резултат по основу финансирања из сопствених прихода буџетских корисника. Што значи да уколико Мисија ММФ сада утврди да ови буџетски корисници нису довољно уштедели, ребалансом је предвиђено да се аутоматски примене додатна ограничења њихове потрошње.