Чак и ако дође до непредвиђених спољних економских шокова ми нећемо имати на располагању „сигурносни појас за спасавање” од Међународног монетарног фонда у износу од 1,1 милијарду евра. То је, у најкраћем, епилог неуспелих преговора од 2. фебруара наше владе са мисијом ММФ предвођеном Зузаном Му ргасовом у оквиру аранжмана из предострожности. Прва ревизија програма биће евентуално потврђена тек после усвајања ребаланса буџета, саопштено је јуче из владине канцеларије са сарадњу са медијима.

Као што је „Политика” већ писала, аранжман са фондом биће замрзнут до избора, па ће проблем спорних државних гаранција и прекомерног задуживања сачекати нову владу. Преговарачи из Вашингтона током минуле недеље инсистирали су на томе да се обећање премијера Мирка Цветковића – да државне гаранције јавним предузећима неће бити веће од договорених 30 милијарди динара – формализује.

Односно, да влада направи предлог ребаланса и буџет прекроји у складу са првобитним договором и да парламент тај документ усвоји. Тек након тога створили би се формални услови да Борд директора у Вашингтону парафира прву ревизију аранжмана из предострожности.

Ребаланс би, према захтеву ММФ-а, требало и да уважи нову економску реалност, јер више не може да се очекује да ће ове године стопе раста бити 1,5 већ највише 0,5 одсто. Због дешавања на српској политичкој сцени, тешко је очекивати да влада обезбеди већину у скупштини потребну за усвајање овог документа. Из владине канцеларије за сарадњу са медијима саопштили су да ће статус аранжмана са ММФ-ом остати непромењен, као и да ће наставити да спроводе све досадашње договоре укључујући и ниво минуса у каси и висину јавног дуга. Из владе најављују да ће мисија следећи пут у Београд доћи половином године. То истовремено значи да ће Србија бар шест месеци имати буџет који није у складу са економском реалношћу.

Павле Петровић, председник Фискалног савета, сматра да постоји ризик да потрошња буде већа од реално могуће, чак и када би се влада држала договореног минуса у каси. Због мањих стопа раста, може да се очекује и пад прихода у каси.

– Од пресудног значаја биће да ли влада поштује фискална правила којима се дефинише ниво минуса у каси и државно задуживање – каже Петровић и додаје да ће Закон о буџетском систему, у ситуацији замрзнутих преговора са ММФ-ом, практично бити одбрана од прекомерне потрошње.

– Фискални савет наставиће квартално да прати да ли је минус у каси у складу са договором. Држава ће морати да нађе начин да смањи расходе како минус у каси не би био већи од 153 милијарде динара – каже Петровић.

За Стојана Стаменковића, координатора билтена „Макроекономске анализе и трендови”, замрзавање аранжмана са ММФ-ом веома је лоша вест за Србију.

– То може да проузрокује бекство краткорочног капитала и да изврши притисак на девизни курс – упозорава Стаменковић и додаје да се може очекивати даље слабљење курса динара. – То ће се одразити на оне који имају зајмове у еврима, али и на смањење девизних резерви. Народна банка Србије интервенисаће како би спречила прекомерне дневне осцилације курса. То нас може, према некој мојој процени, коштати око две милијарде евра – забринут је Стаменковић.

Он додаје да Србију у скоријој будућности могу да задесе озбиљни проблеми у погледу спољне ликвидности. Ситуацију, према Стаменковићевим речима, додатно компликује чињеница да увоз расте брже од извоза, као и да је прилив дугорочних кредита мањи од доспелих отплата.

И Небојша Савић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију, сматра да није добро то што Србија није успела да се са ММФ-ом договори око наставка аранжмана. То је доказ да је буџет за 2012. потрошачки оријентисан. Чињеница да ће ребаланс моћи да се усвоји тек после избора, отвара могућност за повећање потрошње. Утолико је одговорност владе сада већа, сматра наш саговорник, јер је ММФ упозорио врло оштро какве последице може да има одступање од програма.

Према оцени Ивана Николића, сарадника Економског института, ово је доказ да ММФ, после Грчке, одустаје од прилично меког односа према Србији и да јој је сада „показао зубе”.

– ММФ је међународној финансијској јавности послао поруку да Србија тренутно не води кредибилну економску политику. Негативне последице ове одлуке могу се свести на раст премије ризика земље, неповољније финансирање већ високог јавног и приватног дуга као и буџетског дефицита, успоренији прилив страних директних инвестиција, већи притисак на курс динара – упозорава Николић.

Он подсећа да је слично искуство са ММФ-ом од европских земаља имала једино још Босна и Херцеговина када јој је у августу 2010. године заустављена исплата четврте транше, пошто није испунила неопходне услове из стендбај аранжмана.

----------------------------------------------

Бајец: Аранжман није прекинут

Аранжман из предострожности с Међународним монетарним фондом није прекинут, нити је доживео крах. Остаје на снази, али се његова ревизија одлаже до половине године, док се ребалансом буџета не утврди оно што је договорено да ће се у пракси спроводити са становишта економске политике владе, изјавио је јуче Танјугу економски саветник премијера Србије Јуриј Бајец. Он је додао да је ММФ дао позитивну оцену о раду владе Мирка Цветковића за 2011. годину.

У Фонду су уверени да ће премијер Србије до краја мандата испунити договорене обавезе с ММФ, каже Бајец. „Представници владе су пружили уверавање мисији Фонда, које је она прихватила, да ће се до краја свог мандата стриктно придржавати договорене економске политике, укључујући и договорене оквире спровођења буџета, како са становишта величине јавног дуга, тако и фискалног дефицита”, истакао је Бајец.

„Представници ММФ-а су током разговора инсистирали, пре свега, на величини гаранција за зајмове јавним предузећима и указивали на опасност да се кроз додатно задуживање не угрози законски оквир јавног дуга, а то се у пракси и не може спровести до краја мандата садашње владе”, рекао је Бајец.

Он је изразио очекивање да ће питање ребаланса буџета бити на дневном реду тек после састављања нове владе. Бајец је подвукао да ни овог пута у разговорима с техничком мисијом ММФ-а „није било никаквог говора о замрзавању исплата плата и пензија.” „Другим речима, то уопште није било на дневном реду. Значи, договорени оквири који су законом дефинисани, а то је исплата плата у јавном сектору, исплата пензија, социјална давања, све иде како је договорено”, подвукао је Бајец.

Теме разговора су биле искључиво ризици који би се евентуално јавили, уколико би се држава „преинвестирала”, односно, уколико би давањем гаранција за кредите угрозила висину јавног дуга и прешла границу од 45 одсто БДП-а, као и питање докапитализације Комерцијалне банке.