Према извештајима агенција
Будимпешта – Након седам пропалих покушаја приватизације од 1990. године, мађарски авиопревозник  „Малев” ове седмице поново прелази у државне руке, објавила је влада у Будимпeшти.

Одлука владе у Будимпешти да преузме 95 одсто акција хроничног авиогубиташа, повећа основни капитал у компанији за 93 милиона евра (делом кешом, делом преузимањем дуга) и започне „интензивно реструктурисање пословања авиофирме” – већ је изазвала жестоку реакцију домаће конкуренције.

Ривалски „Визер” (лане превезао 7,8 милиона путника) описао је „Малев” (3,3 милиона путника у 2009. години) као буџетску рупу без дна и најавио тужбу пред Европским судом.

Европски званичници одбили су јуче у Бриселу да коментаришу одлуку Будимпеште да директним финансирањем помогне авиокомпанију која је у првих шест месеци 2009. године направила губитак од преко 258 милиона евра, пренела је агенција Блумберг.

Европско законодавство забрањује државама да компанијама прискачу у помоћ буџетским средствима.

Императив приватизације – после пада Берлинског зида, у случају источноевропских авиокомпанија – од почетка је ишао трновито. „Перестројка у ваздуху” у случају „Аерофлота” (ондашњи СССР), бугарског „Балкан ера”, чехословачког ЧСА, источнонемачког „Интерфлуга”, пољског „Лота”, румунског „Тарома” и мађарског „Малева”  подразумевала је провалу тржишних закона у региону у коме су националне авиокомпаније деценијама деловале под строгим војним прописима, често и под патронатом армије.

„Малев”, основан још 1946. године, као и већина авиокомпанија са истока Старог континента, представљао је током периода комунизма и социјализма својеврсни симбол и понос нације. Отуђење „националних авиокомпанија” страним и домаћим приватницима чије је порекло имовине било предмет нескривеног сумњичења почетком деведесетих година, сматрало се у источној Европи својеврсним поткресивањем националних крила.

Разгранатих веза са авио-лукама у источној Европи и Азији, „Малев” је од 1990. године био мета многих потенцијалних страних авио-партнера. Ниједан – од „Ал Италије” до „Бритиш ервејза” и компаније Романа Абрамовича – није дуго остао.

Спремна да шири утицај на источноевропском тржишту „Ал Италија” се прва 1993. године закачила за „Малев”: брак је трајао тек четири године. Влада у Будимпшети је из државних фондова 1997. године откупила „Малев” од „Ал Италије”. Савез демократске омладине (Фидес) на власти у Мађарској 1998–2002. године није успео да прода „Малев” иако је имао озбиљну понуду „Бритиш ервејза”. Неуспели тендери за приватизацију низали су се потом један за другим: уласком Мађарске 1. маја 2004. године у Европску унију услови за приватизацију и избор стратешког партнера драстично су измењени. По бриселским правилима, компанија, која је више од 49 одсто у рукама фирме из државе која није у ЕУ, нема статус европског превозника и не ужива пратеће привилегије пословања.

Последњи пропали покушај приватизације „Малева” започео је 2005. године преговорима са руском фирмом „Крас ер”, који је преко своје филијале „Ер бриџ” из интересне сфере сибирског тајкуна Романа Абрамовича својевремено за 99,9 одсто акција мађарске националне авиокомпаније понудио око 640.000 евра. Толико се новца отприлике тражи за један стан у Будиму, тврдила је тада мађарска опозиција.

Било како било, тек 2007. године руски „Ер бриџ” преузео је 99,95 одсто деоница „Малева”. Мађарски дил са руским капиталом у авио-бизнису изненадио је водеће европске и америчке произвођаче авиона, али и ваздушне превознике. „Малев” у међувремену никако није успео да стабилизује пословање, иако је, на пример лане, Будимепшта обезбедила 10 милиона долара кредита за опоравак фирме.

Крајем прошле јесени Мађарска, „Малев” и „Ер бриџ” (иза кога стоји руска државна фирма „Вњешкономгбанка”) почели су преговоре о „разводу”. Растава мађарске националне авиокомпаније и руског „Ер бриџа” ипак није потпуна: „Вњешкономгбанка” по најновијем споразуму постала је највећи кредитор „Малева”.

Т. В.