Мале електране чекају градитеље
У септембру ове године „Електропривреда Србије” пустиће у погон нову малу хидроелектрану „Првонек”. Ова мала ХЕ гради се у оквиру бране на Бањској реци у околини Врања, одакле се водом снабдева Врање и у будућности ће и Бујановац.
„Првонек” ће имати два агрегата снаге од 100 и 800 киловата (кW) и ова мала ХЕ, чија ће годишња производња бити од 2,5 до три милиона киловат-сати, биће прва у низу малих ХЕ које ће у наредним годинама ЕПС изградити или ревитализовати. Изградњу ове ХЕ, која ће коштати 1,4 милиона евра, самостално финансира ЕПС.
Готово трећина годишње производње ЕПС-а, што зависи од хидролошких прилика, долази из хидроелектрана. То је од 10 до 12 милијарди киловат-сати „чисте струје”. Процене су да постоји потенцијал за производњу још седам милијарди киловат-сати, а од тога чак 1,8 милијарди киловат-сати могло би да се производи из малих ХЕ.
Зато ЕПС планира да у ревитализацију 17 старих и изградњу 18 нових малих ХЕ, укупне снаге 80 мегавата, уложи око 80 милиона евра. Део тог новца биће обезбеђен из кредита Европске банке за обнову и развој – око 45 милиона евра. За средства из кредита ЕПС је кандидовао 26 пројеката – обнову постојећих 17 малих ХЕ и изградњу девет малих на садашњим водопривредним акумулацијама.
Ово је само једна од прича које се односе на могућности изградње малих ХЕ по Србији, од којих неки очекују право производно и економско чудо, док други сумњичаво врте главом, јер од идеје до реализације, и мање захтевних послова од овог, код нас често прође толико времена да се од њих често тихо одустане.
Србија није велика земља са бујним рекама, али, према расположивим подацима потенцијал малих водотокова, на којима се могу градити мале хидроелектране, износи око три одсто од укупног потенцијала обновљивих извора у Србији. Мале хидроелектране су енергетски објекти снаге до 10 МW и спадају у категорију повлашћених произвођача енергије. Под условом да искористимо целокупну снагу тих водотокова могуће је произвести око 4,7 одсто од укупне производње електричне енергије у Србији или око 15 процената садашње производње електричне енергије у хидроелектранама.
(/slika2)Енергетски потенцијал водотокова и локације за изградњу малих хидроелектрана сумиран је у „Катастру малих хидроелектрана на територији СР Србије ван САП” из 1987. године. У том регистру од пре 25 година утврђено је да има око 800 згодних локација за мале хидроелектране, али је велика непознаница шта је искористиво и технички и економски. Тај документ је умногоме превазиђен, јер живот није стао од тада до данас.
На недавном скупу о малим хидроелектранама у Ивањици разговарало се не само о томе шта све чека инвеститоре од идеје до тренутка градње, већ и о законској регулативи, али и о могућностима за јавно приватно партнерство... Драган Влаисављевић, директор Дирекције ЕПС-а за трговину електричном енергијом, подсетио је да је усвајањем Уредби о коришћењу и откупу струје из постројења која користе обновљиве изворе енергије, ЕПС обавезан да откупљује ту енергију.
(/slika3)– Сада имамо 15 уговора са произвођачима електричне енергије из обновљивих извора и сваки произведени киловат-сат плаћа се по подстицајној тарифи – рекао је Влаисављевић. – У случају малих ХЕ и коришћења биомасе нема ограничења што се тиче фид-ин тарифа, док је код ветра капацитет ограничен. Предност је и што је откуп гарантован на 12 година, и то по цени која је већа не само од регулисане, већ и од тржишне.
Александар Јаковљевић, директор Сектора за стратегију у Дирекцији ЕПС-а за стратегију и инвестиције, каже да ЕПС улаже у мале ХЕ и због тежње Србије да постане члан Европске уније, а то значи да се мора спремити за смањење емисије CO2 за 20 одсто, повећати коришћење обновљивих извора енергије за толико и побољшати енергетска ефикасност за петину. Веће коришћење „зелене” енергије зацртано је и Стратегијом развоја енергетике до 2015. године. Међу приоритетима су модернизација постојећих малих ХЕ, градња нових, док се анализирају могуће локације за ветрогенераторе, а у припреми су и пројекти коришћења соларне енергије и градње постројења на отпад.
С. Костић
-----------------------------------------------------------
Имамо 180 милиона тона неискоришћене биомасе
Ивањица – Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Душан Петровић изјавио је да Србија има 180 милиона тона неискоришћене биомасе у неквалитетним шумама, што је једнако количини од 60 милиона тона нафте.
Петровић је на Сабору дрвопрерађивача Србије у Ивањици рекао да у тренутку када цена нафте и гаса расте биомаса постаје драгоцен енергент који би могао да замени увоз фосилних горива.
Он је подсетио да се у Србији годишње троше енергенти који одговарају количини од четири милиона тона нафте. „2011. ће бити година када ћемо почети да радимо на искоришћењу биомасе као енергента”, истакао је Петровић и додао да је то посао од националне важности који не може да се заврши одмах, јер су потребне године да се подигну технички капацитети и оспособе компаније да то раде.
Петровић је проценио да би Србија за неколико година могла да знатно смањи увоз нафте и гаса и уз помоћ биомасе постигне еколошки прихватљиве резултате у областима грејања и потрошње струје.
Бета
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


