Економски аналитичари и представници привреде позитивно оцењују одлуку Народне банке Србије да у наредних годину дана „етапно” смањује обавезну резерву банака са 45 на 25 одсто за девизну основицу и са 10 на пет одсто за динарску. НБС је јуче објавила нацрт ове одлуке, а гувернер Радован Јелашић је тим поводом изјавио да „НБС неће враћати новац банкама, већ ће током целе ове године, постепено, за ниво повећања кредита и штедње моћи да смање ниво своје обавезне резерве код централне банке”.

Стручњаци сматрају да ће овом мером НБС створити услове да српска привреда оживи, да се повећа запосленост, да се више производи и извози. Али, пословично опрезни, економисти не тврде да ће се жељена очекивања у потпуности и остварити.

„Политици” је јуче у централној банци речено да су Нацрту одлуке о смањењу обавезне резерве претходили разговори са представницима Владе Србије, обављене су консултације са банкарима, а одлука је била и тема разговора и постигнутог договора са представницима ММФ-а. Примена нових мера требало би да почне у марту.

– Народна банка не може прописивати банкама где ће и коме пласирати новац, али одлука стимулише банке да се постепено усклађују са новом стопом обавезне резерве – кажу у централној банци. – НБС неће банкама једнократно вратити новац, већ ће оне моћи да смањују стопу обавезне резерве само по основу повећања својих кредитних пласмана и уколико остваре додатно задуживање у иностранству и прикупе нове депозите. На тај начин ће унифицирање и смањење стопе обавезне резерве бити спроведено без великих удара на макроекономску стабилност, уз стварање могућности да се смањени обим обавезне резерве искористи за одобравање додатних кредита – кажу у централној банци.

Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета и један од економских саветника премијера Мирка Цветковића, сматра да је добро што се НБС одлучила на тај корак, јер су прописане обавезне резерве биле веома високе. Ова мера би требало да повећа ликвидност привреде, да подстакне тражњу становништва и тако поспеши привредну активност, каже он.

– Смањењем обавезних резерви створиће се услови да банке одобравају више кредита него до сада, али и да смање њихову цену, односно камате, како за привреду, тако и грађане – указује Арсић. – Међутим, банке не морају да испуне та очекивања. Ослобођена средства оне могу да искористе за куповину репопапира НБС или да купе девизе у земљи. О томе банке самостално одлучују, а какве ће одлуке доносити зависи од њихове процене перспективе српске привреде, али и стања у свету – каже Арсић, уз опаску да смањење обавезних резерви не мора неповољно да утиче на курс динара. Штавише, може да дође и до веће понуде девиза.

Милоша Бугарина, председника Привредне коморе Србије, такође је одобровољила одлука НБС да услиши више пута истицан захтев привреде.

– Веома је добро да је НБС одлучила да почне да смањује обавезне резерве. Очекујем да ће део тих средстава банке усмерити ка компанијама које производе и извозе. Једино ме брине што ће то смањивање ићи постепено. Али, само да се почне са већим усмеравањем токова новца ка производњи, како би се повећавала запосленост и конкурентност српске привреде, а тиме и извоз, што ће смањити спољнотрговински и платнобилансни дефицит земље – рекао је Бугарин.

Данијел Цвјетићанин, професор економије на Универзитету Сингидунум, ипак је скептичан.

– НБС и држава настављају да подстичу задуживање привреде, грађана и државе. Овом одлуком НБС олакшава услове пласмана иностраних и домаћих банака које ће, поред великих камата, имати и погодност мањих издвајања за обавезну резерву. Ова мера требало би да утиче на снижење каматних стопа, али се мора пратити да ли ће се то и догодити – каже Цвјетићанин.

А. Микавица