Октобарски удар плата и пензија на буџет биће мањи од очекиваног и износиће око два одсто, тако да су по том основу остварене уштеде. Разлог за мање повећање су нижа инфлација у претходна четири месеца, али и нижи прошлогодишњи раст БДП-а.

Плате и пензије у октобру треба да се обрачунају према збиру шестомесечне инфлације и половине прошлогодишњег раста БДП-а, а с обзиром на то да је инфлација од априла до јула износила 0,7 одсто, и да половина прошлогодишњег раста БДП-а износи 0,5 одсто, за сада је известан раст плата и пензија од 1,2 одсто. Инфлација је на силазној путањи и вероватно ће укупно повећање бити око два одсто.

Овако је Бранко Хинић, директор сектора за монетарне анализе и статистику Народне банке Србије на јучерашњем представљању извештаја о инфлацији прокоментарисао податак да је дефицит за седам месеци достигао 87,7 од предвиђених 120 милијарди динара што је, по неким оценама, довело у питање октобарско повећање плата и пензија. По његовим речима, разлог за дефицит је и смањење пореских прихода.

Према речима вицегувернера Бојана Марковића, према економским приликама најбоље за Србију у овом тренутку је аранжман из предострожности са ММФ, који би могао да се примењује од октобра и сада нема назнака да би он могао да буде промењен у стендбај аранжман. Нови договор с ММФ би, по његовој оцени, допринео спречавању раста премије ризика земље.

– Главни услов за успешно закључивање аранжмана је да држава остане у оквирима планираног буџетског дефицита, посебно ако се имају у виду ефекти примене измена Закона о финансирању локалних самоуправа – рекао је Марковић.

С обзиром на то да је најновија криза у свету, криза јавног дуга, тржишта ће бити посебно осетљива на вођење фискалне политике, а свако веће одступање од планираног буџетског оквира могло би да доведе до већег раста премије ризика и јачања притисака на слабљење валута, сматрају у НБС-у.

–У том смислу, спремност владе, исказана на недавном састанку са Народном банком, да фискална политика остане у оквиру договорених правила, као и да закључи нови аранжман са ММФ, од кључне је важности за очување макроекономске стабилности – рекао је Марковић

Инфлација ће у наредном периоду наставити да пада, а њен повратак у границе дозвољеног одступања од циља очекује у првој половини следеће године. Марковић је навео да се најснажнији притисци на смањење инфлације у наредном периоду очекују по основу појефтињења хране, а паду инфлације ће допринети и раније предузете мере НБС-а.

Он је навео и да је раст цена под контролом државе у првих шест месеци износио 9,1 одсто, чиме је достигнута горња граница планираног оквира за 2011. годину.–Не очекујемо да ће регулисане цене знатније расти у другој половини године с обзиром на то да нема званичних најава њихових већих корекција – рекао је Марковић.

----------------------------------------------------------

За „швајцарац” с банкама

На питање како централна банка може да помогне задуженим у швајцарској валути, Марковић је рекао да грађани који имају проблема са отплатом кредита у швајцарским францима треба да разговарају са банкама и размотре продужење рокова доспећа и друге могућности доступне за све који имају потешкоће у враћању дугова.

Према његовим речима, при решавању проблема грађана задужених у швајцарцима треба водити рачуна о поштовању постулата равноправности и добре тржишне утакмице, као и томе да сви који узимају кредите у девизама треба да буду спремни да преузму девизни ризик који такви кредити доносе.

Подсетивши да од децембра ступа на снагу Закон о заштити корисника финансијских услуга, вицегувернер је истакао да ће тај пропис помоћи задуженим грађанима јер ће банкарске марже бити враћене на ниво из иницијалних уговора.

Уколико би се кренуло са решавањем проблема грађана задужених у швајцарцима, путем субвенција државе, шта би онда било са онима који су узели кредите у еврима или динарима, упитао је Марковић и додао да би то подразумевало смањење неких других расхода државе, односно ишло би на терет свих пореских обвезника.

Ако би, пак, банке субвенционисале грађане задужене у швајцарцима, то би вероватно значило повећање маржи за оне који су узели кредите у динарима и еврима, навео је вицегувернер.