Неки се терете за ћевапе, а ја за озбиљне ствари, коментарисао је јуче Иван Маричић, бивши директор Управе за трезор, чињеницу да је забележио негативан рекорд у броју прекршаја за које га терети државни ревизор Радослав Сретеновић. „Мене би било срамота да ме прозивају за рачуне из кафана и ресторана. Бавио сам се озбиљним проблемима, па сам очекивао и озбиљне оптужбе. Нисам имао времена да седим и једем ћевапе, па да ме због тога гоне.”

Уз његово име, Сретеновић је „окачио” основану сумњу да није евидентирао нефинансијску имовину, да је задужио буџет за финансирање дефицита текуће ликвидности са рачуна Трезора преко дозвољеног износа. Маричић се потом сумњичи да ту позајмицу није вратио до краја буџетске 2008. године, да није предузео мере за наплату доспелих потраживања од републичких органа, јавних предузећа, али и да није испоставио регресне захтеве директним дужницима по кредитима по основу исплаћених средстава из буџета.

– Свесно сам изабрао да преузмем одговорност и одржим стабилност јавних финансија. Знате, није проблем испоштовати закон и употребити мере за наплату, али шта бих онда постигао. Држава би имала проблем неисплаћених пензија и плата. Или је можда требало да испоставим дуг предузећима, да их блокирам и да стане пола Србије. Много је мала цена коју ћу, као државни функционер, платити јер сам одржао систем јавних финансија – казао је Маричић, коју се у шали представио као „велики грешник”.

Како каже, у Управи за трезор ревизори нису открили прекршаје које је он крио, већ их је лично упознао са неправилностима.

– Нисмо ми нешто крили, па су они то нашли, него смо све то ми њима дали на увид и преузели одговорност. Урадили смо то с циљем да се унапреди систем јавних финансија. Према томе, све је онако како су написали – признао је Маричић.

Поверио се да му је, као човеку, ипак, жао што му се име као великом грешнику повлачи по новинама, а у животу је, каже, био кажњен једном јер се непрописно паркирао и други пут због брзе вожње.

А. Николић