Маркјоне „изазива” премијере држава у којима „Фијат“ послује
Рим – Прошлонедељна најава Серђа Маркјонеа о премештању производње новог модела аутомобила категорије 10 у Србију (а не у торинско постројење „Мирафјори” како је претходно било предвиђено) сада проузрокује многа питања.
Како ће италијанска влада реаговати на овакав потез једне од најбитнијих компанија за развој економије у Италији? Да ли ће успети да сузбије све неконтролисанији удар синдиката који се осећају више него издатим пред новим „Фијатовим” плановима? Питање које ипак сви постављају (италијанска левица отворено,а десница потајно) јесте, где је заправо Силвио Берлускони у целој овој причи? Зашто су у свим осталим европским земљама државни челници попут Саркозија и Меркелове увек на првој линији у борби за очување националних постројења док је у Италији „Кавалијере” пружио само стидљив коментар: „У слободној економији и у слободној држави индустријске компаније слободне су да производе тамо где сматрају да је најповољније али надам се да ова слобода неће бити реализована на рачун Италије и италијанских радника”.
Берлусконијева изјава јасно показује да влада у Италији тренутно нема нити једног „аса у рукаву” којим би могла да приволи торинску компанију да промени мишљење. А са правне тачке гледишта не постоји закон који би спречио „Фијат” да премести производњу у Србији.
И државна помоћ торинском аутомобилском гиганту (која је предвиђала олакшице грађанима при куповини нових кола) истекла је још у пролеће 2009, због чега нема реалног разлога „Фијат” називати „потпомогнутом компанијом”. У тренутној борби за очување италијанских аутомобилских постројењавладу представља, по мишљењу многих у Италији, неадекватни службеник – министар за рад Маурицио Сакони. Како би показао да је италијанска влада иоле присутна у решавању тренутног проблема са „Фијатом”, Сакони је сазвао састанак за сутра у Торину коме ће присуствовати представници синдиката, „Фијата” и владе,а главна тема разговора биће – „Фијат” у Србији.
Стефано Фасина, један од чланова опозиционе Демократске партије,критикује идеју да ова „министарска столица” разматраиндустријска питања у Италији:
– Где је министар за економски развој? Ни у једној економски развијеној земљи индустријски пројекти ових димензија нису препуштени министру за рад. У Француској је интервенисао Саркози, у Немачкој Меркелова, а у САД Обама.
Нешто блажи тон у односу на претходне дане упутио је и Умберто Боси, лидер националистичке Лиге за север:
– Не мислим да је одлука о премештању„Фијата” напрасно донета. Маркјоне је врло добро простудирао док му српска влада даје новац. Иде тамо где му је радна снага јефтинија. Чини ми се да је одувек постојала таква политика, али данас је неопходно пронаћи равнотежу. Најважнији проблем за нас Италијане јесте посао. Уколико „Фијат” оде у Србију нанеће нам велику штету. Неопходно је преговарати – закључује Боси.
Док критикују „Фијат” многи представници синдиката сматрају да влада у преговорима са торинском кућом не може ништа да стави на сто јер не располаже никаквим ресурсима.
– Превише постројења у Италији данас производи моделе који, како и „Фијат” сматра, изумиру – закључује Сузана Камусо, представница синдиката ЦГИЛ (Генерална италијанска конфедерација за рад).
„Нова култура пословања” (дефиниција „Хералд трибуна” последњег Маркјонеовог потеза) на најбољи начин одражава тренутну „Фијатову” политику. Није више реч само о измењеној индустријској слици, већ о новој култури рада на којуће се у будућности осим радника и синдиката морати привићи и владе свих држава у којима „Фијат” данас послује.
Пре решавања питања о „Фијату” Италија би требало пре свега да обезбеди себи новог министра за економски развој с обзиром на то да је ова столица већ више од два месеца празна откако је Клаудио Скајола поднео оставку због корупције.
Марина Лаловић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


