Рим – Про­шло­не­дељ­на на­ја­ва Сер­ђа Мар­кјо­неа о пре­ме­шта­њу про­из­вод­ње но­вог мо­де­ла ауто­мо­би­ла ка­те­го­ри­је 10 у Ср­би­ју (а не у то­рин­ско по­стро­је­ње „Ми­ра­фјо­ри” ка­ко је прет­ход­но би­ло пред­ви­ђе­но) са­да про­у­зро­ку­је мно­га пи­та­ња.

Ка­ко ће ита­ли­јан­ска вла­да ре­а­го­ва­ти на ова­кав по­тез јед­не од нај­бит­ни­јих ком­па­ни­ја за раз­вој еко­но­ми­је у Ита­ли­ји? Да ли ће ус­пе­ти да су­зби­је све не­кон­тро­ли­са­ни­ји удар син­ди­ка­та ко­ји се осе­ћа­ју ви­ше не­го из­да­тим пред но­вим „Фи­ја­то­вим” пла­но­ви­ма? Пи­та­ње ко­је ипак сви по­ста­вља­ју (ита­ли­јан­ска ле­ви­ца отво­ре­но,а де­сни­ца по­тај­но) је­сте, где је за­пра­во Сил­вио Бер­лу­ско­ни у це­лој овој при­чи? За­што су у свим оста­лим европ­ским зе­мља­ма др­жав­ни чел­ни­ци по­пут Сар­ко­зи­ја и Мер­ке­ло­ве увек на пр­вој ли­ни­ји у бор­би за очу­ва­ње на­ци­о­нал­них по­стро­је­ња док је у Ита­ли­ји „Ка­ва­ли­је­ре” пру­жио са­мо сти­дљив ко­мен­тар: „У сло­бод­ној еко­но­ми­ји и у сло­бод­ној др­жа­ви ин­ду­стриј­ске ком­па­ни­је сло­бод­не су да про­из­во­де та­мо где сма­тра­ју да је нај­по­вољ­ни­је али на­дам се да ова сло­бо­да не­ће би­ти ре­а­ли­зо­ва­на на ра­чун Ита­ли­је и ита­ли­јан­ских рад­ни­ка”.

Бер­лу­ско­ни­је­ва из­ја­ва ја­сно по­ка­зу­је да вла­да у Ита­ли­ји тре­нут­но не­ма ни­ти јед­ног „аса у ру­ка­ву” ко­јим би мо­гла да при­во­ли то­рин­ску ком­па­ни­ју да про­ме­ни ми­шље­ње. А са прав­не тач­ке гле­ди­шта не по­сто­ји за­кон ко­ји би спре­чио „Фи­јат” да пре­ме­сти про­из­вод­њу у Ср­би­ји.

И др­жав­на по­моћ то­рин­ском ауто­мо­бил­ском ги­ган­ту (ко­ја је пред­ви­ђа­ла олак­ши­це гра­ђа­ни­ма при ку­по­ви­ни но­вих ко­ла) ис­те­кла је још у про­ле­ће 2009, због че­га не­ма ре­ал­ног раз­ло­га „Фи­јат” на­зи­ва­ти „пот­по­мог­ну­том ком­па­ни­јом”. У тре­нут­ној бор­би за очу­ва­ње ита­ли­јан­ских ауто­мо­бил­ских по­стро­је­њавла­ду пред­ста­вља, по ми­шље­њу мно­гих у Ита­ли­ји, не­а­де­кват­ни слу­жбе­ник – ми­ни­стар за рад Ма­у­ри­цио Са­ко­ни. Ка­ко би по­ка­зао да је ита­ли­јан­ска вла­да иоле при­сут­на у ре­ша­ва­њу тре­нут­ног про­бле­ма са „Фи­ја­том”, Са­ко­ни је са­звао са­ста­нак за су­тра у То­ри­ну ко­ме ће при­су­ство­ва­ти пред­став­ни­ци син­ди­ка­та, „Фи­ја­та” и вла­де,а глав­на те­ма раз­го­во­ра би­ће – „Фи­јат” у Ср­би­ји.

Сте­фа­но Фа­си­на, је­дан од чла­но­ва опо­зи­ци­о­не Де­мо­крат­ске пар­ти­је,кри­ти­ку­је иде­ју да ова „ми­ни­стар­ска сто­ли­ца” раз­ма­траин­ду­стриј­ска пи­та­ња у Ита­ли­ји:

– Где је ми­ни­стар за еко­ном­ски раз­вој? Ни у јед­ној еко­ном­ски раз­ви­је­ној зе­мљи ин­ду­стриј­ски про­јек­ти ових ди­мен­зи­ја ни­су пре­пу­ште­ни ми­ни­стру за рад. У Фран­цу­ској је ин­тер­ве­ни­сао Сар­ко­зи, у Не­мач­кој Мер­ке­ло­ва, а у САД Оба­ма.

Не­што бла­жи тон у од­но­су на прет­ход­не да­не упу­тио је и Ум­бер­то Бо­си, ли­дер на­ци­о­на­ли­стич­ке Ли­ге за се­вер:

– Не ми­слим да је од­лу­ка о пре­ме­шта­њу„Фи­ја­та” на­пра­сно до­не­та. Мар­кјо­не је вр­ло до­бро про­сту­ди­рао док му срп­ска вла­да да­је но­вац. Иде та­мо где му је рад­на сна­га јеф­ти­ни­ја. Чи­ни ми се да је од­у­век по­сто­ја­ла та­ква по­ли­ти­ка, али да­нас је нео­п­ход­но про­на­ћи рав­но­те­жу. Нај­ва­жни­ји про­блем за нас Ита­ли­ја­не је­сте по­сао. Уко­ли­ко „Фи­јат” оде у Ср­би­ју на­не­ће нам ве­ли­ку ште­ту. Нео­п­ход­но је пре­го­ва­ра­ти – за­кљу­чу­је Бо­си.

Док кри­ти­ку­ју „Фи­јат” мно­ги пред­став­ни­ци син­ди­ка­та сма­тра­ју да вла­да у пре­го­во­ри­ма са то­рин­ском ку­ћом не мо­же ни­шта да ста­ви на сто јер не рас­по­ла­же ни­ка­квим ре­сур­си­ма.

– Пре­ви­ше по­стро­је­ња у Ита­ли­ји да­нас про­из­во­ди мо­де­ле ко­ји, ка­ко и „Фи­јат” сма­тра, из­у­ми­ру – за­кљу­чу­је Су­за­на Ка­му­со, пред­став­ни­ца син­ди­ка­та ЦГИЛ (Ге­не­рал­на ита­ли­јан­ска кон­фе­де­ра­ци­ја за рад).

„Но­ва кул­ту­ра по­сло­ва­ња” (де­фи­ни­ци­ја „Хе­ралд три­бу­на” по­след­њег Мар­кјо­не­о­вог по­те­за) на нај­бо­љи на­чин од­ра­жа­ва тре­нут­ну „Фи­ја­то­ву” по­ли­ти­ку. Ни­је ви­ше реч са­мо о из­ме­ње­ној ин­ду­стриј­ској сли­ци, већ о но­вој кул­ту­ри ра­да на ко­јуће се у бу­дућ­но­сти осим рад­ни­ка и син­ди­ка­та мо­ра­ти при­ви­ћи и вла­де свих др­жа­ва у ко­ји­ма „Фи­јат” да­нас по­слу­је.

Пре ре­ша­ва­ња пи­та­ња о „Фи­ја­ту” Ита­ли­ја би тре­ба­ло пре све­га да обез­бе­ди се­би но­вог ми­ни­стра за еко­ном­ски раз­вој с об­зи­ром на то да је ова сто­ли­ца већ ви­ше од два ме­се­ца пра­зна от­ка­ко је Кла­у­дио Ска­јо­ла под­нео остав­ку због ко­руп­ци­је.

Ма­ри­на Ла­ло­вић