Суботица – Крајем прошле године већ се могло претпоставити, а средином ове економска анализа са сигурношћу је показивала да ће наредних месеци доћи до несташице млека. Аналитичари већ сада могу да предвиде опоравак тржишта млека у земљама Европе и бум производње попут оног из средине ове деценије, али то неће бити случај у Србији, где ће пад производње млека од два одсто у овој, наставити и наредне године са падом од 1,5 одсто.

Ове податке износи др Раде Поповић, доцент на Економском факултету у Суботици и наш једини стручњак који трећу годину сарађује са Истраживачким центром за млекарство (International farm comparison network – Dairy; IFCN Dairy) Универзитета у Килу у Немачкој. Др Поповић објашњава да је циљ сарадње боље разумевање светске производње млека тако да је обавеза учесника да обаве истраживање о производним и економским аспектима производње млека и доставе их истраживачком центру ИФЦН са којим сарађује 85 земаља у којима се производи 96 одсто светске производње млека.

Ко је све обухваћен овим истраживањем?

Истраживањем су обухваћени сви учесници у ланцу снабдевања млеком на националном тржишту, а када је у питању производња млека истраживањем су обухваћена породична газдинства са пет и више крава. Највеће газдинство које смо до сада анкетирали имало је у основном стаду преко 100 крава. Jедно истраживање фокусирано на 2003. годину показало је да је економски неисплатива производња на газдинствима у равничарском региону са мање од 10 крава у основном стаду. Наравно, свесни смо чињенице да је у Србији највећи број газдинстава са једном до три краве, поготово у региону централне Србије. Последњих година управо овај сегмент пољопривредних газдинстава бројчано се смањује, што је проузроковало смањење укупног броја крава у Србији. Када се смањује број крава, а при томе се не ради озбиљно на унапређењу генетског потенцијала, последица је смањење производње млека. Генерално, производња млека у Србији је била стабилна претходних година, а значајнији пад производње млека од 3,7одсто десио се у 2009. у односу на претходну годину, при чему се тај пад наставио у 2010. години.

Kако цене и субвенције утичу на производњу млека?

Производња млека је у највећем броју земаља у свету карактеристична по високој зависности од мера аграрне политике, тј. од субвенција. Ово нарочито важи за земље Европске уније. Међутим, за успех на светском тржишту нису кључне субвенције, већ заинтересованост пољопривредника за примену технологија са нижим трошковима производње и заједничким наступом на тржишту. Добар пример за то су пољопривредници са Новог Зеланда који користе систем испаше и на тај начин производе млеко са знатно нижим трошковима, а заједничким наступом преко задруге „Фонтера” постали су водећи светски извозник млечних производа. Наравно, осим технологије, ресурса и заједничког наступа и знање је битан или, боље речено, најбитнији фактор.

Предвидели сте несташицу млека?

Кључни разлози смањења производње млека у Србији су структурне промене пољопривредних газдинстава, одсуство интересовања великих млекара за млеком са малих породичних газдинстава, фокусираност мера аграрне политике (субвенција првенствено) на произвођаче са већим бројем грла у основном стаду. Мала пољопривредна газдинства са старијом радном снагом напуштају производњу млека и природно се гасе, а то је само подстакнуто незаинтересованошћу млекара за њихово млеко и укидањем премије. Велике млекаре које су заинтересоване за млеко са вишим квалитетом избегавају откуп млека „из канти”, због већих трошкова. Министарство пољопривреде се због мањка новца у аграрном буџету определило да са мање пара субвенционише оне произвођаче који имају изнадпросечне капацитете производње (четири и више крава), а којих је генерално знатно мањи број. Све у свему, због недостатка целовитог приступа, иако нико од учесника није имао лошу намеру, дошло се до мање производње млека.

Мањи пад у производњи, извоз млечних производа и више цене млека у окружењу резултирале су мањом понудом млека на домаћем тржишту.

Да ли би стварање мини млекара ублажило последице мање производње млека?

У 2009. години у Србији је било 186 млекара. Неколико година раније било их је преко 200. Смањење у укупном броју долази највећим делом из групе малих или боље речено микромлекара. Окрупњавање капацитета се дешава и међу већим млекарама. Свугде у развијеним земљама укрупњава се прерада млека. Постоји један број земаља, попут Данске, Норвешке и Новог Зеланда, где једна млекара има преко 90 одсто учешћа у националном тржишту млека. Наравно, свугде су у питању млекаре које су изградиле задруге пољопривредника које се баве производњом млека и државе благонаклоно гледају, па чак и стимулишу даље укрупњавање оваквих млекара.

Каква је ситуација на тржишту млека у земљама региона или у ЕУ?

Цене млека у Србији су тренутно ниже у односу на цене у већини земаља у окружењу. У развијеним земљама цене млека на националном тржишту „брзо реагују” и у већем обиму на светске ценовне сигнале. У Србији су, на пример, у 2007. години цене млека „касниле” готово седам месеци за растом цена на светском тржишту. Током ове године десила се иста ситуација. Од нижих цена највећу корист имали су потрошачи и извозници млечних производа.

Александра Исаков