Беч, 20. јануара – Бечки споразум којим су се банке обавезале да не смањују ниво изложености како би привреди и грађанима Србије обезбедили довољно зајмова, формално ће важити до краја ове године. У пракси, међутим, он више неће бити толико обавезујући за банкаре. Јер, како је гувернер Радован Јелашић, који је учествовао на конференцији Јуромани у Бечу, појаснио новинарима из Србије, приликом предстојеће фебруарске посете делегације Међународног монетарног фонда на преговарачком столу биће отворено и питање смањена рестриктивних стега за банкарски сектор.

Народна банка Србије већ сада је узела у обзир чињеницу да су банке повећале своју изложеност у Србији, казао је гувернер. То значи, да постоји интерес да се и у будућности новац из централа пласира у Србију, али и да се обезбеде додатни кредити.

Иако су многи банкари у претходних неколико дана учествујући на бечкој конференцији признали да много пријатније седе у својим фотељама него прошле године када су их због надолазеће кризе жуљале, сада их забрињава то што, како кажу само седење на парама не доноси профит. Јер, Бечки споразум их, пожалили су се новинарима, обавезује да држе одређени ниво новца који немају коме да пласирају. Претходних дана чуло се и то да својим новцем желе да располажу у складу са тражњом, односно да га преусмере тамо где где је неопходнији.

– Банкари ће сигурно рећи да је тражња за парама мала, док ће се њихови клијенти, привредници и грађани жалити на малу понуду. Сигурно је да ће ту знатнуулогу одиграти држава програмом субвенционисаних кредита, али ће одређене ефекте имати и смањене референтне каматне стопе, по којој се одређују и камате других банака – казао је Јелашић и додао да очекује да ће све мања разлика између камата на кредите у еврима и динарима, омогућити грађанима и привреди да се више задужују у националној валути.

Гувернер такође очекује да ће банкекоје су прошле године највише трговале државним хартијама од вредности, ове године више новца пласирати онима којима је неопходан – грађанима и привреди.

Међутим Херберт Степиц, председник Рајфајзен интернешенела,објашњава да спремност банкара да кредитирају своје клијенте није проблем.

– Нема довољно тражње. Економије још нису почеле довољно да расту, а ризици су и даље високи – уверен је Степиц.

Он објашњава да без обзира на то што банка има капацитета да клијенту који тражи одређену суму новца то и понуди, понекад кредитни ризик то не дозвољава.

– Банкарски сектор у Србији није био погођен кризом. То можемо да захвалимо изузетно рестриктивној политици Народне банке Србије. Међутим, оно што је у претходном периоду нестабилности била предност сада може да постане мана – казао је Степиц очекујући да гувернер Јелашић додатно релаксира монетарну политику.

Он ипак додаје да ће у наредном периоду стратегија банке на чијем је челу бити интензивније кредитирање.

Када је о речБечком споразуму, Степиц сматра да ће се банке у пракси прилагођавати у складу са захтевима тржишта и да ће се ићи корак по корак.

Гувернери различитих европских држава, министри финансија и привредници ипак су се сложили у једном: годину која је за њима никада неће заборавити. Криза је, чуло се, идеално време за предузимање корака који су понекад и болни, али дугорочно веома корисни у тренутку кад економија почне да расте. Ходницима хотела „Хилтон”, где је конференција одржана провејавала је извесна доза страха, јер се очекује повећање социјалних тензија. Криза није завршена све док број запослених не почне да се повећава, а у условима опоравка од финансијских непогода и даље ће важити дарвиновско правило еволуције: „Не побеђују ни најпаметнији, ни најснажнији, већ они који се најбрже прилагођавају”.

Новинари из Србије на крају су питали гувернера да ли ће из Беча у Србију донети и неке добре вести:

– Нисам ја, као гувернер, задужен за то. За добре вести ћете морати да питате у Београду–нашалио се гувернер на рачун оптимизма који шире домаћи државни званичници.

АницаНиколић

-----------------------------------------------------------

Гувернер чека писмо привредника

На питање да прокоментарише захтеве које ће му привредници послати данас на адресу Народне баке Србије, он одговара:

– Нисам ја писао закон у којем стоји да је основни циљ НБС стабилност цена. Пракса је показала да је то оно што највише доприноси дугорочном привредном расту, бољем животу грађана и смањењу броја незапослених. НБС је то постигла, инфлација је, чак, нижа него што смо планирали и износи свега 6,6 одсто, мерено растом потрошачких цена. Флуктуације динара су последњих недеља сигурно много мање него што су биле пре годину дана. Смањење девизних резерви је,такође, много мање, него лане.То кажу чињенице, а сачекаћемо да видимо шта кажу захтевипривредника – истакао је гувернер.

-----------------------------------------------------------

Рано је за евро

На овогодишњој конференцији Јуромани отворено је и питање увођења евра у малим земљама у транзицији. Расправу на ту тему отворио је Гордон Бајнаи, мађарски премијер.

Међутим, искусни банкари саветовали су гувернере да је тако нешто преурањено. Економије које су још у транзицији нису довољно јаке, зато стручњаци саветују да увођење евра буде дугорочна стратегија, да мале земље,  укључујући и Србију, још нису спремне за то.