Протоколом потписаним између Владе Србије и „Гаспромњефта” руски већински власник Нафтне индустрија Србије обавезан је да до краја 2012. године заврши модернизацију рафинерије у Панчеву у коју треба да уложи око 500 милиона евра. Уколико би се догодило да се из неког разлога овај посао не приведе крају у задатом року, а „Гаспромњефт” се као купац обавезао да испуни ову инвестициону обавезу, „стране су сагласне да би у том случају уследио раскид купопродајног уговора”.

У уговору децидирано стоји „да у случају раскида и без обзира на било шта што у овом уговору указује на супротно, продавац исплаћује купцу пуни износ купопродајне цене, а купац препушта продавцу своје право на пакет акција и сва права и обавезе које су с тим у вези. Стране неће једна према другој имати даља потраживања у вези са трансакцијом, укључујући ту и захтев за компензацију, по било ком основу”.

Упитани, дали ће рокови предвиђени за модернизацију бити испоштовани и шта ће се догодити уколико се пробију, у НИС-у за „Политику” потврђују да се инвестициони програм реализује у складу с планом и предвиђено је да ће бити завршен на време – дакле, до краја 2012. године, категорични су у НИС-у.

После пуштања у рад уређаја за хидрокрекинг и обраду, планираног за другу половину 2012. године, обим прераде у Рафинерији Панчево биће  4,9 милиона тона годишње – бензина – до 638.000тона годишње, евродизела– до 1,8 милиона тона, при чему ће све врсте моторног бензина у потпуности одговарати стандарду „евро-пет”.Завршетак модернизације Рафинерије Панчево главни је услов за излазак компаније на регионално балканско тржиште деривата.

Модернизација је започетау септембру 2009. године, док је  изградња комплекса за хидкрокрекинг и хидрообраду, којим се одстрањује вишак сумпора и олова из горива, покренута у јуну 2010. Завршетак изградње комплекса предвиђен је за половину 2012. а пуштање комплекса у рад – до краја 2012.

Истовремено се српска влада уговором с „Гаспромњефтом” обавезала да у периоду док траје модернизација задржи постојећи квалитет деривата, као и да заштити тржиштегорива које производи НИС у току од најмање две године.

Упитан, како се, иначе, решавају спорови уколико дође до непоштовања купопродајног уговора, Бранко Павловић каже да се то решава плаћањем пенала или раскидом уговора. Уговором с НИС-ом предвиђен је, дакле, повраћај новца који је руски партнер уложио и за толико враћање акција влади.

Махмуд Бушатлија, консултант за страна улагања, каже да се из свега наведеног јасно види да је влада направила довољно велики уступак НИС-у да му очува монопол и када је прешао у руке руског газде. Међутим, он ни поред тога не види логику да због тога било ком потенцијалном инвеститору заинтересованом да улаже у Србију одређује рокове за почетак градње или рада рафинерије какав је случај с потенцијалном градњом рафинерије у Смедереву.

Ј. Петровић