НИС тражи монопол још две године?

Возачи у Србији могли би уместо од 1. јануара 2011, до када званично важи Уредба о забрани увоза деривата, гориво европског квалитета да почну да точе тек годину и по дана касније. Разлог је могуће одлагање либерализације тржишта, односно најава Кирила Кравченка, генералног директора НИС-а, да ће „Уредба бити укинута, али да либерализација може бити мекана”.

То би, како се незванично сазнаје, требало да значи да у Србију неће одмах од почетка 2011. године моћи да се увозе сви деривати, већ само одређени, а да ће остатак и даље производити и продавати НИС.

Оправдање за овакав евентуални уступак руски већински власник НИС-а види у чињеници да је недавно потписан уговор о модернизацији Рафинерије „Панчево” вредан 396 милиона евра, те да ће изградњом овог комплекса почети да се производи еколошки чисто гориво – безоловни моторни бензини и „евродизел 5” са минималним садржајем сумпора. Рок за остварење овог пројекта је други квартал 2012. године.

Уколико би влада дала зелено светло за постепену, а не потпуну либерализацију тржишта, да ли се то коси с споразумом ЦЕФТА и уласком Србије у ЕУ, али и Међудржавним споразумом Русије и Србије, односно купопродајним уговором потписаним уочи приватизације НИС-а?

Дијана Марковић-Бајаловић, председница Комисије за заштиту конкуренције, каже за „Политику”, да у споразуму ЦЕФТА (Споразум о слободној трговини у централној Европи) чији је Србија потписник, не пише да се забрањује монопол било које врсте, али да је цео документ интониран тако да препоручује либерализацију увоза, конкурентно тржиште, односно могућност избора. Управо је то предуслов и уласка Србије у Европску унију.

Уколико би се, међутим, продужило важење Уредбе о забрани увоза (што је у овом случају „лекс специјалис”) и тиме очувао монопол НИС-а, надлежни би морали да пронађу одговарајућа правна средства. Она сумња да би то могло да се регулише само подзаконским актима, тим пре што је Србија потписала Међудржавни споразумом о сарадњи у области нафте и гаса с Русијом, односно купопродајни уговор с „Гаспромњефтом”, у ком су се обе стране сагласиле да се тржиште отвори 2011. године. То практично значи да би и овај споразум морао да се мења, закључује председница Комисије за заштиту конкуренције.

Милан Симурдић, председник Форума за међународне односе, истиче да је новом власнику НИС-а већ направљен довољно велики уступак када је одлучено да се и после приватизације компаније продужи важење Уредбе о забрани увоза деривата још две године. Тиме је „Гаспромњефт” добио монопол на српском тржишту, што није пракса других земаља.

– Предуслов за улазак у ЕУ је потпуна либерализација и што се тржиште пре отвори веће су шансе да Србија уђе у ред ових земаља. Осим тога, Србија је потписник ЦЕФТА. С друге стране, уколико би оваква молба руске стране прошла, с правом би негодовале све друге нафтне компаније које су дошле у Србију – МОЛ, ОМВ, „Хеленик”, које би већ у овом часу, да је тржиште отворено, могле да увозе своје гориво које испуњава све европске стандарде квалитета, али су оне принуђене да га узимају од НИС-а – каже Симурдић.

Постепеном, а не потпуном либерализацијом тржишта, највише би изгубили потрошачи, јер би још годину и по дана точили гориво лошег квалитета које је најскупље у окружењу, каже Бобан Атанацковић, председник Удружења власника приватних пумпи „Нафта”.

– Евродизел, који се једини слободно увози, купује се за 10 до 15 одсто јефтиније у окружењу, па се поставља питање зашто би возачи у Србији били ускраћени за то право – каже он, подсећајући и на то да би већ увелико била започета постепена либерализација увоза да је НИС новац од Уредбе пре доласка „Гаспромњефта” улагао у модернизацију. Србија би имала јефтиније гориво знатно бољег квалитета.

У приватној нафтној компанији „Петробарт-АВИА” кажу да влада можда треба да учини уступак руској страни, јер је у рафинерији започела озбиљна модернизација. Зато је реално очекивати да ће се за три године овде производити европски квалитет горива. Међутим, и у овој компанији с правом питају зашто се чекало да Руси купе НИС да би се кренуло у модернизацију када је Уредба на снази скоро шест година.

Упућени у нафтне прилике потврђују да руски партнер већ дуже време с надлежнима преговара како да се пронађе правни оквир да се и после 2011. године контролише тржиште деривата у Србији. Држава може да задржи монопол, као својеврсну меру владе, уколико процени да јој је та грана привреде од стратешког значаја, што енергетика свакако јесте. Али, то се ради у случају када је реч о државној компанији, што НИС више није, те се поставља питање зашто би Србија то чинила приватној, страној компанији, осим ако то није део неког великог руско-српског пакета, закључује тај извор „Политике”.