Уколико мисија Међународног монетарног фонда, која у четвртак долази у Београд, буде инсистирала да државне гаранције јавним предузећима не буду веће од 30 милијарди динара, уместо садашњих 45, мора се наћи права мера за њихов износ, како инвестиције у Србији не би стале, јер се то не сме догодити. Овако Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса”, коментарише замерке ММФ-а да су преговори са Србијом добрим делом застали због државних гаранција овом јавном предузећу, које тачно износе 26,2 милијарде, готово укупно онолико колико би оне максимално смеле да буду, како је претходно договорено с ММФ-ом.

– Треба видети шта је мера ММФ-а, а шта Србије. Како неко мисли да у овом тренутку, примера ради, смањи дотације за пензије, ако је то уговорна и законска обавеза. Тако је и са инвестицијама „Србијагаса”, који до јуна мора имати новац и за улазак у градњу магистралног гасовода „Јужни ток”, за нове гасне електране, гасовод преко Рашке области, гасовод до рафинерије, гасну обилазницу за потребе „Фијата” –категоричан је први човек „Србијагаса”.

– Ако Србији није потребан магистрални гасовод „Јужни ток” и улазак у највећу енергетску инвестицију којом се добија алтернативни правац снабдевања гасом, онда то држава као власник „Србијагаса” треба отворено да каже. Мислим, међутим, да од таквих пројеката не би требало одустајати. Реч је о приоритетном пројекту и нико не треба да сумња да је за такав пројекат потребна државна гаранција, јер би у супротном Србија много изгубила. То треба предочити и ММФ-у – каже Бајатовић.

У фебруару су већ потребне гаранције за градњу нових електрана, за које постоје заинтересоване компаније, како би се производила струја за домаће тржиште, али и за извоз, наглашава он.

Упитан, шта ће да уради ако ипак светски финансијски полицајац буде инсистирао да се државне гаранције смање, Бајатовић истиче да ће он радити како држава каже, јер је реч о јавном предузећу, али додаје да „Србијагас” не може трошкове да покрива из текуће ликвидности, пре свега због неекономске цене гаса. Ребалансом буџета је одобрено додатно задужење „Србијагаса” од 190 милиона евра,због разлике у набавној и продајној цени гаса.

Уколико Србија жели да има довољно гаса, мора да га увезе и плати на време, а то је могуће уз помоћ државе, објашњава он. Буџетом је предвиђено да за одржавање текуће ликвидности ово предузеће позајми безмало 20 милијарди динара. Милијарда је планирана за гасификацију компаније „Фијат” у Крагујевцу, док је за инвестиције „Србијагаса” планирано 5,26 милијарди динара.

Уколико, дакле ММФ, буде неумољив, „Србијагасу” као алтернатива преостаје да се део планираних инвестиција финансира кроз корпоративне гаранције, што значи, каже Бајатовић, да инвеститори који су заинтересовани за улагања и заједничке послове са „Србијагасом” пристану на његове гаранције, односно да не рачунају с државним гаранцијама. Или, објашњава Бајатовић, да се иде, што до сада није рађено, с издавањем обвезница „Србијагаса”, само треба видети какве су у том случају последице.

Бајатовић каже да не зна где би влада на другом месту могла да уштине и сведе државне гаранције на по ММФ-у разуман ниво од 30 милијарди.

На списку компанија чије зајмове гарантује држава налазе се и „Јат техника”, „Јат ервејз” и „Галеника”. Држава гарантује и кредит Грађевинске дирекције Србије за изградњу станова на локацији касарне „Степа Степановић”, али и у Улици доктора Ивана Рибара у Новом Београду.