У наизглед обичним сремским селима Шимановци и Добановци живе сасвим нетипични српски милионери. За стицање богатства било је довољно само да им се њиве нађу дуж аутопута Београд – Шид. Хектар земљишта, под најездом индустријализације, догурао је до милион евра, а у појединим случајевима и до невероватних два и по милиона евра.

Због овога се у села увукао немир. Нису спокојни ни они који имају, ни они који немају парцеле у привредној зони. Први се углавном, ако је реч о старијим људима, плаше да продају јер не знају шта ће са толиким парама. Други опет жале што их није задесила срећа да и они буду део тржишне машинерије у којој се до пре три месеца трговало на велико. Расписивањем избора означен је тајм аут у трансакцијама. Купци су се повукли и чекају ко ће формирати владу.

У постизборној паузи, док се надају најезди новог капитала, мештани ће поносно потврдити да су се у ова села протекле три године слиле стотине милиона евра. Али имена купаца и продавца не изговарају. По тек изграђеним или реновираним кућама и новим аутомобилима новопечени богаташи лако се препознају.

По правилу, сведоче мештани Шимановаца, прво сређују куће, уграђују пвц столарију, централно грејање, обнављају фасаде, мењају кола, а потом купују станове и локале у Београду и Новом Саду. Некада скромни сељаци из Шимановаца, постали су новопечене властеле и то на самом тлу бриселског царства, пошто су се отиснули у суседну Румунију, у којој пазаре читава села. Наиме, у пограничном појасу са Србијом, куће са имањем продају за око две хиљаде евра.

Ретки су изузеци који су покренули сопствени бизнис. На питање чиме се баве, њихове комшије хорски одговарају – ни са чим. Случајне пролазнике избегавају, а од новинара беже као ђаво од крста.

Пољопривредници, који без обрадиве земље не могу да живе, или загледани у будућност у њој виде могућност за увећање профита, купују њиве у неразвијенијим околним селима пећиначке општине по багателним ценама.

И у самим Шимановцима, сећају се Сремци, хектар је некада могао да се купи за хиљаду евра. Када су крупни капиталисти намирисали да ће најмање 500 хектара уз аутопут бити претворено у индустријску зону, ар је одмах скочио на 1.500 евра, па 3.000 евра, да би донедавно достигао цену од 8.000 евра. Последња цена је износила око 10.000 евра, с тим што постоје они који су уговорили трансакцију на фантастичних 25.000 евра. То је за сада ипак изузетак, кажу, јер је реч о земљишту које има све прикључке за инфраструктуру.

Доласком великих играча, село је захватила некретнинска еуфорија. Цене обрадивог пољопривредног земљишта су скочиле на 1.000 евра по ару, а квадрат стамбеног простора је изгурао на 800 евра.

Али, ако новопечени богаташи пажљиво крију свој идентитет, они који су већ подигли фабрике, не могу се сакрити. Међу првима је стигао Жељко Митровић, власник ТВ Пинк, саградивши филмски студио у рангу холивудских, мада споља подсећа на фабрику са сивом фасадом. Митровић планира и изградњу хотела са пет звездица. Ту су погоне сместили и српски господари кафе: „Дон кафа”, као и конкурентска „Гранд кафа”. Од домаћих бизнисмена, присећа се Љубоје Антић, председник месне заједнице Шимановци, земљу су купили Топлица Спасојевић, власник ИТМ-а, Душимир Забуновић, власник компаније МПС, ексклузивни дистрибутер „грантс” вискија, власник фабрика грађевинског материјала и каблова и београдског хотела „Мистер президент”.

Словенци су међу првима намирисали велики профит дуж аутопута, отварајући погон „Јуб боја”. Потом су стигли произвођачи челичних конструкција и фасада „Тримо”, „Лож” пластика, „Перутнина Птуј”. Дрога Колинска”, у оквиру које послују „Гранд кафа” и „Соко Штарк”, пазарила је 17 хектара. Произвођач алата за аутомобилску индустрију „Агена технлоџи” отворио је такође фабрику, што је прва енглеска инвестиција у Србији.

– Европа је већ у Шимановцима – поносно каже Антић и резимира:

– Укупне гринфилд инвестиције износе око 250 милиона евра. Упослена је радна снага из целе општине, тако да он очекује увоз радне снаге у село. Мештани се обогатили и не занима их да ринтају за стране послодавце. 

Шта још недостаје сремском елдораду?

– Само забавни садржаји – аква парк или нешто слично. Долазили су људи из Дизниленда и распитивали се за неких десет хектара земљишта – одговара Антић.

На путу ка Београду, између Шимановаца и Добановаца, које припада општини Сурчин, њиве су махом украшене огласима за продају земље. Власнике земље из Добановаца муче исте, слатке бриге као житеље Шимановаца. У тајновитости су ипак отишли корак даље. Више ни комшијама не пријављују да су продали земљу, а вест се рашири тек када на плацеве стигну градитељи. Некада су добро склопљене послове прослављали у кафанама, шепурили се са по пет луксузних аутомобила и камионом, а дворишта претварали у изложбене салоне. Сада углавном купују куће на Златибору или Сокобањи, као и по неколико станова у Београду. О својим инвестицијама нерадо говоре.

– Ухватила их је паника. Не знају шта ће са парама, а немају афинитет да покрену неки сопствени бизнис – скенира тренутно стање њихов суграђанин, који земљу никада није волео, па је није ни куповао. Тако и нема шта да прода.

Мало земље је остало за тржиште, каже Дарко Мркобрад, председник месне заједнице Добановци. Несташица је „набила” цене па је у делу села који је покривен регулационим планом 17 ари недавно продато за 500.000 евра, или за 29.400 по ару. Само пре три године, ар је вредео 500 евра, док просечна цена тренутно износи око 10.000 евра.

Ко су људи који су од трговине земљиштем направили добар бизнис, купујући за багателу и препродајући за многоструко веће износе, нико не зна. Посредници у трговини су агенције, тако да сељаци од адвоката даље никога не виде.

Оно што се голим оком може видети јесте да су Добановце освојила складишта „Нелта”, „Евро карго”, „Интер Европа” у деловима који су покривени планском документацијом…а председник месне заједнице додаје да су ту Грци, Аустријанци, Словенци, Италијани, руска компанија „Гринфиш”, која се бави дистрибуцијом морских плодова. Ускоро, када цела сурчинска општина буде покривена плановима детаљне регулације, биће јасно ко гради и ко ће се ту настанити. Инвеститори који планирају да подигну фабрике и магацине већ су се унервозили јер прилично дуго чекају план детаљне регулације којим би земљиште дуж аутопута од пумпе „Змај” до Аеродрома „Никола Тесла” било преименовано у грађевинско. Како сазнајемо, овај документ требало би на јесен да усвоји нови сазив градског парламента.

Упућени у тржиште као из топа ће рећи Добановце, то јест Сурчин, држе Мирослав Мишковић, Миодраг Костић и Станко Суботић Цане. Овај последњи је, кажу добро обавештени агенти за некретнине, први улетео у овај бизнис купивши пре неколико година директно од сељака 100 хектара поред аутопута – од Аутокомерца до Аеродрома „Никола Тесла”. Убрзо потом, Мишковић и Костић су опколили аеродром и проширили се према Добановцима.